Mirnu zemlju Victusia su nekada davno napala čudovišta. U pokušajima da se odbrani, čovečanstvo je napravilo odred ili bolje reći brigadu izvrsnih kuvara koji lemaju mačevima i sekirama jednako kao i šerpama i loncima. Čudovišta su, ispostavilo se, pravi delikates i dobri narod Victusie je odlučio da ih gaji za svoje kulinarske specijalitete.

Tu nekako dolazite u priču i vi, tačnije Mina, devojka koja je odrasla u provinciji, gde je radila u porodičnom restoranu. Uz roditelje je ispekla zanat, ali je svaki dan kuvala ista, dosadna jela. Zato Mina odlučuje da jednog dana pokuša da se priključi Brigadi. Naime, svake godine Brigada borbenih kuvara organizuje veliko takmičenje kako bi pronašla nove regrute. Zato uzima tiganj pod mišku, najbolje začine pakuje u ranac i polazi put velikog grada.

Simpatičan i nadasve originalan zaplet šećerleme zvane Battle Chef Brigade samo je šlag na veoma ukusnoj krempiti. Debitantska igra developera Trinket Studios, osim bleskaste priče, krije i kombinaciju dva žanra koja nismo očekivali da vidimo na istom mestu – akcione igre, takozvanog „spectacle fightera”, i brzopotezne mozgalice u kojoj slažete dragulje u kvadratnoj mreži sa poljima raspoređenim 4x4. BCB je igra koja razmrdava prstiće i vijuge, a pritom izgleda veoma lepo.

Kulinarski izazovi su prikazani kao jedan na jedan okršaji sa prezentacijom koje se ne bi postideli ni kečeri – ceremonija liči na onu sa otvaranja Olimpijskih igara. Na početku je grandiozni ulazak dva kuvara sa sve titulama i malo istorije koju najavljivač pompezno čita. Upoznajete se sa sudijama, od kojih svako ima omiljeni sastojak koji želi da se nalazi u njegovom ili njenom jelu, predstavlja vam se specijalni sastojak i štoperica kreće. Imate vrlo ograničeno vreme, obično oko pet minuta, da ulovite ili naberete sastojke, vratite se, ukrčkate sve to po uputstvima koja su vam data, te da na kraju donesete svoje đakonije do sudija. Ulovite? Da, tu dolazi momenat akcione igre a la Devil May Cry, jer je sastojke za kuvanje potrebno obezbediti u divljini, gde ste vi potencijalni ručak. Ovde važe praktično ista pravila kao u tabačinama, samo u 2D ravni, i na raspolaganju vam je sasvim pristojna lepeza poteza (može se proširivati). Istina, čudovišta retko kada prave veliki problem ako ste pažljivi i ne ulećete bezglavo u masu, a Mina može da ih eliminiše bacanjem noževa ili da im se teleportuje iza leđa. Postoji mogućnost taktiziranja kod izbora plena jer je neke stvorove bolje ostaviti u životu kako bi ih veća stvorenja pojela čime se stvaraju novi materijali kada ulovite tog većeg monstruma. Kuvanje je, s druge strane, potpuno drugačija priča. Kada se vratite sa namirnicama i zasednete ispred šporeta, pojaviće vam se lista namirnica i njihove šeme, poput oblika iz Tetrisa ili Puyo Puyo, koje spuštate u kvadratnu mrežu, čime se pojavljuju raznobojni dragulji. Spajanjem tri dragulja iste boje u liniji ili koloni nastaje novi dragulj većeg nivoa, pardon, boljeg ukusa. Mešanjem ćete stvarati bolje dragulje i premeštati postojeće kako bi se otvarale nove kombinacije. Videćete kako vaše jelo izgleda i menja se u zavisnosti od sastojaka, a igra prepoznaje ogroman broj kombinacija. Vremenom se situacija zakuvava dodavanjem jela koje morate da spremite, novim draguljima i boljim šerpama koje vam omogućavaju da brže unapređujete jednu od tri osnovne boje. Igra veoma lepo i odmereno povećava težinu i uči igrača novim tehnikama, tako da se nikada ne stvara osećaj veštačke težine kako bi se produžila igra. Kada istekne vreme ili predate sva jela, na redu je ocenjivanje i tu se u obzir uzima nivo traženih sastojaka i koliko ste pratili instrukcije. Iskreno, ovaj deo je mogao da bude bolje objašnjen, jer bez dosta eksperimentisanja nećete lako razumeti zašto jeste ili niste dobili određenu količinu dodatnih poena, sem ukoliko baš uprskate, pa popijete ćušku od sudija (među kojima, srećom, nema Gordona Remzija).

Između kuvarskih duela imaćete priliku da se upoznate sa drugim likovima i posetite nekoliko lokacija. Kako je uvek zgodno imati dukat viška u džepu, na raspolaganju vam je nekoliko poslića koji em donose nešto keša, em služe kao dobar trening veština. Novac se troši isključivo na kupovinu nove kuvarske opreme, koja može da sadrži specijalne tiganje, začine, ali i borbene poteze. Nije neophodno kupovati sve na šta naiđete, naročito zbog toga što na ključnim mestima u priči dobijate bolju opremu, tako da je naša preporuka da nabavite bar jedan specijalni tiganj i nekoliko začina u bojama.

Priča i dijalozi su, nažalost, u potpunosti linearni, tako da ćete samo slušati ili čitati tekst i pritiskati dugme za dalje. Igrač nema nikakav input oko toga šta će Mina, kasnije ork Thrash, govoriti drugim likovima, niti postoje ikakve odluke koje možete donositi tokom igre. Sledeći korak odmotavanje priče je uvek jasno istaknut. To, doduše, ne znači da je priča mlaka, štaviše, veoma lepo se odmotava i dijalozi likova su odlično napisani, često urnebesno, tako da je uživancija ispratiti celu stvar dok odmarate od frke u kujni.

Battle Chef Brigade bi upravo tako i mogao da se opiše – kao uživancija. Igra možda nije vrhunac dizajna, ali opet pleni svojim izgledom, jednostavnim mehanikama koje nisu prepreka logičkim izazovima, šarmom likova koje ćete sretati... Ako vas igra kupi svojom uvrnutošću tokom prvih pola sata, neće vam davati mira dok je ne privedete kraju. Jedini stvarni problem jeste što ćete ostati gladni posle svake igračke sesije.

Bojan JOVANOVIĆ