Kada bi vas neko pitao da li želite da čuvate insekte, verovatno biste ga pogledali belo i udaljili se od te osobe. U slučaju da je odgovor ipak potvrdan, nešto jeftinije rešenje možete da nađete u igri Empires of the Undergrowth. Zapravo, igra će „raditi posao” samo ako želite da čuvate mrave. Mali vredni insekti iz porodice Formicidae biće vam podanici u ovom (jedinom) ostvarenju Slug Disco Studiosa, koje predstavlja mešavinu strategije, God-sima i tower defense igre. Ako vas privlači krajnje pojednostavljeno upravljanje kolonijom mrava, nastavite sa čitanjem.

Prva stvar koja će vas dočekati u ovoj early access igri jeste glavni meni u naučnoj laboratoriji sa grafikom koja bi i pre dobrih 15 godina bila sramotna. Ovaj meni neodoljivo podseća na prastare CSI igre iz 2003. godine. Doduše, stvari se popravljaju nakon što pokrenete igru klikom na terarijum, ali iako izgleda malo pristojnije, ona je i dalje na nivou kasnih dvehiljaditih. Elementarne akcije u igri će vam biti objašnjene kroz kilometre dosadnog teksta koji iskače u vidu notifikacija. Rogobatan interfejs koji „krasi” Empires neće vam pomoći u nameri da se snađete sa svojom kolonijom, ali ćete posle sat vremena uigravanja moći da se snalazite kao... mrav u mravinjaku. Ukratko, u svojoj ranoj verziji Empires of The Undergrowth neće biti glatko iskustvo – kriva učenja je solidno strma, ali zadovoljstvo čuvanja mrava nikako ne izostaje.

Igra vas stavlja u cipele naučnika koji posmatra svoj terarijum sa mravima. U sredini dugačkog „hodnika” u terarijumu nalazi se kraljica sa nekoliko larvi oko sebe. Prisutno je i nekoliko mrava radnika, koje ćete uposliti da prikupljaju hranu i kopaju tunele. Ovaj „osnovni” terarijum zapravo je svojevrsni hub u kome razvijate vaše mrave sa ciljem da mravinjak postane kompleksno zdanje. Koloniju možete pustiti i napolje, ukoliko dovoljno uporno napredujete u igri. Klikom na dugme u levom gornjem uglu ekrana (kako vas to lepo i dozlaboga dosadno obaveštava notifikacija) birate misiju koju ćete odraditi kako biste prikupili resurse i poene potrebne da u drvetu veština unapredite svoje mrave. Pored pomenutih mrava radnika, tu su i mravi ratnici, koji, naravno, služe kao prva borbena linija vaše kolonije, kako zbog lova, tako i tokom odbrane.

Mravima upravljate postavljanjem markera sa feromonima (kozmetički gimmick koji sprečava igru da postane pravi RTS), i to tek kada ih postavite u određenu grupu. Ovakav način kontrole sitnih insekata ima smisla sa biološkog aspekta, ali je malo nezgrapan i deluje prevaziđeno kada je igra u pitanju. Hranu koju prikupljate možete da čuvate u svom leglu, ali vam je prostor za skladištenje veoma ograničen, pa se štancovanje polja za odlaganje hrane podrazumeva od samog starta. Pored ovih, postoje i polja za odgoj novih mrava. Prostor je, uslovno rečeno, resurs i treba ga pametno koristiti (kao što rade pravi mravi u mravinjacima). Kao posebna pogodnost, izdvajaju se polja koja omogućavaju mravima da se kreću brže, kao i ona koja služe kao booster specifičnih funkcija postojećih polja. U aktuelnoj beti igre dalje eksperimentisanje sa poljima nije bilo moguće.

Što se tiče neprijateljski raspoložene faune, pored larvi i odraslih jedinki raznih insekata, tu su (za sada) i pauci (za one koji se plaše osmonogih predatora, postoji režim za arahnofobe, u kome pauci imaju kačkete, jer ih to navodno čini manje strašnim). Veštačka inteligencija neprijatelja uglavnom se zasniva na besomučnom nasrtanju ili na skriptovanom ponašanju koje postaje bezopasno nakon što naučite putanje kojima se kreću. Pored ovih neprijatelja, u early access verziji nas je sačekala misija sa suparničkim leglom mrava, čiji ratnici dolaze u talasima i pustoše sve što imate, dok vam na kraju ne ubiju kraljicu. Skupljaćete resurse, širićete svoje „kraljevstvo”, razbacivati markere sa feromonima, posmatraćete grupe mrava koje nonšalantno gluvare u ćošku, iako ste im zadali zadatak da kopaju obližnju zemlju, slaćete talase ratnika na neprijatelje ili komandovati radnicima da odnesu larve „u špajz za zimnicu”. Kao posebna poslastica za vaše male ljubimce, tu su mokrice (ona gadna vrsta insekta koju nalazimo na vlažnom drvetu, izgleda kao da ima oklop i sive je boje), koje se neće braniti, a donose veliku količinu hrane.

Nakon ovladavanja interfejsom, koji kao da je iz perioda Half-Lifea 2, od uživanja u igri će vas sigurno odvratiti tehničke karakteristike. Sa grafikom koja je i za mobilne platforme jednostavno ružna, ova igra ionako gadnu tematiku čini još neprivlačnijom. Ruku na srce, moramo autorima da odamo priznanje za senke u igri, koje, za razliku od grafike iz 2002. godine, izgledaju kao nešto što je bila poslednja reč kompjuterske grafike čak 2009. godine. Zvučnoj podlozi igre zameramo skoro isto koliko i grafici. Prvo što će da vam para uši jeste neopisivo ravan voice-over, koji vas obaveštava o dešavanjima na ekranu i povremeno vam uputi neki savet. Nedostatak entuzijazma kod čoveka koji izgovara tekst u igri je jeziv. Više entuzijazma ćete naći u glasu Lane Del Rej, i to onda kad je posebno tužna. Muzika, slično senkama na polju grafike, ovde malo popravlja utisak, iako spada u kategoriju „na jedno uvo ulazi, na drugo izlazi”, nije neprijatna i nekako doprinosi „atmosferi mravinjaka” (šta god to podrazumevalo).

Empires of the Undergrowth je čudna zverka – uz potencijalni multiplejer, dosta poliranja i krpljenja rupa u samom dizajnu igre (misije deluju kao da su preteške bez jasnog razloga), nekoliko ispravki u samoj mehanici igre i poštenu audio-vizuelno presvlaku, ova igra bi možda mogla da postane svojevrsni indie hit. Ovako, više se isplati da kupite pravi mravinjak.

Miloš CVETKOVIĆ