U današnje vreme većina tvoraca igara želi da vam se njihova dela svide na prvi pogled, da odmah znate sa čim imate posla kako biste odrešili kesu i platili iskustvo koje, najčešće, postaje manje zabavno kako vreme protiče. Sa druge strane, srećom, i dalje postoje naslovi koji odudaraju od norme, koji ne reklamiraju svoje kvalitete izdaleka i koji zapravo postaju zabavniji kako uložite više vremena uz njih. Jedna od takvih, ređih igara je i Vesta, delo ljudi okupljenih u studio FinalBoss Games, kojima je očigledno bitnije da se uz ovaj simpatični mali naslov dobro provedete, nego da ga trenutno prepoznate kao čudan hibrid rudimentarne platformske igre i logičkih izazova.

Negde daleko u dubinama svemira, u galaksiji Andromeda na više od 700 kiloparseka od Zemlje, živi šestogodišnja devojčica Vesta. Njen dom nije idilična priroda ili tehnološki napredna utopija, nego opustošen podzemni lavirint – poslednji ostaci nekad velikog grada u kome su ljudi i mašine živeli u slozi. Sada su ostale samo katakombe pune čudnih mašina, koje često ne funkcionišu najbolje. Vesta nije usamljena, uz nju su mali pomagač BOT, koji joj zadaje razne misije, kao i veći robot DROID, kog ćete povesti sa sobom kako bi vam svojom snagom i laserima pomogao u prevazilaženju sve kompleksnijih prepreka. Zašto radite sve to? Negde u lavirintu nalazi se centralna veštačka inteligencija zvana M.U.M., do koje morate da se probijete. Sama priča nije ni preterano kompleksna ni inovativna, ali se odmotava na veoma prijatan način, kroz niz poluanimiranih 2D strip-panela. Sami nivoi, sa druge strane, mogu da se pohvale izometrijskim pogledom na simpatičnu i prilično stilizovanu 3D grafiku, koja je krajnje funkcionalna i ne skreće pažnju od srži igre – rešavanja prostornih logičkih zadataka.

Na svakom nivou Vesta mora da aktivira određeni broj prekidača kako bi otvarala vrata, aktivirala platforme, neutralisala nekog robota koji se oteo kontroli ili ga pak pokrenula kako bi joj pomogao sa određenim problemom. Sve to radite isključivo redistribucijom energije – određene konzole, čvorišta ili poluugašeni roboti imaju u sebi određenu količinu struje koju možete da privremeno preuzmete i prenesete na drugo mesto gde ćete pokrenuti do tada neaktivni sistem. Kako nivoi odmiču, nailazite i na kompleksnije, višestepene kondenzatore koji zahtevaju da ih punite sa više energetskih naboja, što znači pažljivo pretraživanje nivoa kako biste skupili svu neophodnu struju. Za igrače željne da apsolutno kompletiraju svaki nivo, tu je određeni broj tajnih predmeta nalik zupčanicima, koji vam samo otežavaju prelaženje nivoa i ne daju nikakav opipljiv bonus, sem saznanja da ste se uspešno izborili sa neobaveznim deonicama nivoa i da ste ih prešli u potpunosti. Od dvoje likova koje kontrolišete, Vesta je okretnija i manja, pa može da skakuće i izbegava projektile ili da se provuče kroz uzane prolaze.

Sem Veste, tu je pomenuti DROID, koji je spor i veliki, ali jak, pa može da vuče i gura teške kutije koje blokiraju prolaze i Vestin put. Sem toga, DROID može i da baci Vestu preko određenih nepomičnih prepreka, a na ruci ima i laserski zrak kojim može da privremeno onesposobi određene robote. Nišanjenje laserom (kao i kontrole u igri generalno) nije najsrećnije rešeno, tako da ćete često morati da postavite DROIDA pod specifičnim uglom u odnosu na potencijalnu metu kako biste je sigurno pogodili. U situacijama kada to pomeranje i nišanjenje morate da uradite brzo zbog okolnih opasnosti po DROID-a ili Vestu, neuspeh i te kako frustrira. Srećom, sistem za snimanje progresa vas neće vraćati previše unazad.

Tako dolazimo do srži mehanike ove igre – potrebno je da naizmenično pomerate oba lika kako biste uspešno napredovali dalje kroz nivoe. Ukoliko jedan od njih dvoje (najčešće Vesta) ode predaleko napred, a drugi ne može da se pridruži, moraćete da se vratite i ponovo pređete taj segment nivoa zajedno i sinhronizovano. Iako je neizbežno da se njih dvoje povremeno razdvajaju, isto tako je s vremena na vreme bitna precizna koordinacija i brzo menjanje između likova. Tako, na primer, kada DROID-ovim laserom upucate nekog lutajućeg robota, on će biti ošamućen nekoliko sekundi, kada morate brzo DROID-a da promenite na Vestu, pritrčite i preuzmete njegovu energiju, koju ćete zatim upotrebiti za otvaranje nekih zatvorenih vrata ili pokretanje statične platforme. Tako se gameplay Veste efektivno pretvara u igru memorije i žongliranja energijom uskladištenom na različitim konzolama po nivoima.

Igra ima ukupno 36 nivoa, koji su razdeljeni ravnomerno kroz četiri sveta. U skladu sa imenom razvojnog studija, svaki svet završava se finalnim bossom. Svaki finalni obračun nije akcioni, nego novi logički izazov tokom kog ćete morati često i pametno da menjate lika kojim upravljate kako biste izbegli opasnosti i, eventualno, onesposobili protivnika.

Vesta deluje kao igra koja bi bila idealna za najmlađe igrače samo da su kontrole malo preciznije ili jednostavnije. Dizajn likova je simpatičan, preteranog nasilja nema, a zadaci su relativno jednostavni i uz malo upornosti se lako prelaze. Čak i trenuci kada je neophodno da napregnete reflekse nisu toliko problematični, a tu je uvek i lako vraćanje na snimljenu poziciju. Kada se sve sabere, Vesta za desetak evra nudi desetak sati prijatne zabave koja će vas bez problema držati do kraja igre. Ako volite umereno teške mozgalice, ovo je prava igra za opuštanje, a kada se ukaže prilika, ponudite Vestu i mlađim igračima iz svog okruženja, možda se „upecaju”.

Dragan KOSOVAC