Uvreženo je mišljenje da ostvarenja napravljena pomoću programa RPG Maker igraju samo zagriženi jRPG fanatici sa viškom vremena i manjkom novca, ali postoje i izuzeci koji potvrđuju pravila. Efekat koji se opisuje kao „nebrušeni dijamant”, „ružno pače” ili „milioner iz blata” udario je punom snagom kada se radi o igrama studija Freebird Games. U ovoj priči, prvi izuzetak od pomenutog pravila bila je stelarna avantura To The Moon iz 2011. godine, za koju je gotovo samostalno zaslužan Ken Gao, osnivač i glavni čovek Freebirda, koji je na igri To The Moon radio kao pisac, režiser i kompozitor. Nakon dve besplatne, veoma kratke (ali slatke) Sigmund Minisode, kao i mini-igre A Bird Story, kojom je Gao podsetio fanove da radi na nečemu što vredi čekati, konačno je stigao Finding Paradise, druga epizoda serijala To The Moon.

Poznati doktorski par zaposlen u korporaciji Sigmund, Eva Rosalin i Nil Vats, kreću na novi radni zadatak, koji u startu donosi zanimljivu premisu. Njihov novi klijent želi da ima srećniji život, ali ne navodi šta bi tačno promenio, dok sa druge strane insistira da mu se bitni životni momenti i sećanja vezana za porodicu ne menjaju. Taj neobičan zadatak vremenom postaje sve neobičniji i, kao što bi rekao dr Vats, manje rutinski. Kao što smo navikli u igri To The Moon, osnovna premisa prekrajanja memorije, da bi se umirućim ljudima dala šansa da bar u sećanjima prožive život o kakvom su maštali, opet se koristi kao sredstvo za istraživanje sijaseta veoma ozbiljnih i dubokih tema, među kojima je, u ovoj igri, na prvom mestu samoća.

Iako autor ovih redova ne može da se požali da je iskusio slične probleme, maestralni poduhvat Kena Gaoa ga je ipak podstakao na saosećanje sa pacijentom, što je zaista vrhunac emotivnog pripovedanja, kakvo se retko sreće u bilo kom mediju. Pisanje je na vrhunskom nivou, a čini se da je narativni stil prefinjeniji i dublji od onog, već izvanrednog, iz igre To The Moon. Ton priče, atmosfera i teme kojima se igra bavi i način pristupa glavnom zadatku dosta su drugačiji od onog iz prethodne igre, što zaslužuje sve pohvale i ponovo dokazuje da Gao i ekipa iz Freebird Gamesa nisu „poni sa jednim trikom” koji planira da nam servira istu poslasticu u drugačijoj oblandi. Humor je sveprisutan i izvanredan i, iako se javljaju i u drugim oblicima, svakako najprisutniji i najuspeliji momenti su prijateljsko prepucavanje dvoje protagonista, čiji odlično napisani dijalozi, kvalitetno prikazane ličnosti i vešto dočarana hemija svakako amplifikuju komični efekat.

Pošto smo svi mi pomalo kao dr Vats, njegovi geek momenti će nas svakako očarati, dok dr Rosalin igra ulogu straight mana koji ponekad podstiče njegove ekscentrične momente, koji i njoj i igraču mame osmeh na lice. Kombinovanje narativa, šireg lorea igre, muzike, vizuelnih efekata i svedenih animacija sa ciljem kreiranja integralnog iskustva zaista na momente dostiže stelarne nivoe. Pored pisanja i režiranja, Gao je ponovo u ulozi kompozitora i premašuje samog sebe brilijantnim kompozicijama koje su u saglasju sa dešavanjima na ekranu i podižu atmosferu na viši nivo, što prate i kvalitetni, simpatični efekti koji evociraju uspomene na rane jRPG igre. Tim Slobodna ptica je vidno ojačan, pa su produkcijske vrednosti za klasu više nego u igri To The Moon. Pravo je čudo koliko jednostavne animacije u igri rađenoj u RPG Makeru mogu da prenesu emocija. Dodati su i novi tipovi animacija, a vizuelna prezentacija je sveukupno utegnuta. U pitanju je prava vizuelna raskoš, posebno ako se nostalgičar za pikselizovanom grafikom retro jRPG-ova.

Veliki korak unapred primetan je i na polju gameplaya, koji inače nije jača strana Gaovih igra. Interaktivnost je povećana, dok je u tok radnje ubačeno i nekoliko manjih izbora, koji svakako razbijaju monotoniju i dodaju suspense ne linearni i veličanstveni tok priče, što podseća na odličnu upotrebu iste tehnike kao u prošlomesečnom indie biseru Far From Noise. Pored avanturističkog istraživanja i traženje objekata, tu su zanimljive puzzle igre za otključavanje mementoa (bitnih objekata iz sećanja koji funkcionišu kao portali) i urnebesne borbene sekvence o kojima bi svaka dalja diskusija bila spoiler, ali koje će vas svakako nasmejati i efektivno osvežiti igračko iskustvo pred epilog igre. Iako vam igra nudi sve komande na tastaturi, mi bismo vam preporučili miš jer funkcioniše odlično i daleko je udobniji.

Priče koje otkrivate kroz epizode same po sebi imaju neizmernu emotivnu i umetničku vrednost, ali naznake šireg narativa su već dovoljno česte da se usuđujemo da pretpostavimo gde cela metapriča vodi, te nestrpljivo čekamo da otkrijemo kako će nas Gao tamo odvesti ili nas pak iznenaditi nekim obrtom u toku radnje narednih igara. Iskreno se nadamo da će nam sledeća epizoda doći brže nego ova, ali, na posletku, kreativni genije ne garantuje održavanje kvaliteta tokom više sezona, kao što su se ljubitelji „Black Mirrora” ili „True Detectiva” uverili. Čini nam se da su iz Freebird Gamesa odlučni da nam podare još bolja igračka i audio-vizuelna iskustva u budućnosti, što svakako ne bi umanjilo veličanstvenost narativa, koju se nadamo da će Ken Gao nastaviti da nam pruža u narednim epizodama, posebno u aspektu šire priče celog serijala. Nažalost, zbog ranijeg izlaska prazničnog broja i kasnijeg pristignuća igre, niste čitali naše hvalospeve pred praznike, koji su bili idealna prilika i ambijent za uživanje u ovom remek-delu. Međutim, igranje Finding Paradisea je samo po sebi praznik i moramo vam preporučiti ovu igru, kao i prethodna ostvarenja u serijalu, ako ste ih kojim čudom propustili. Svakako ih sve odigrajte, isplativiju igru teško da ćete naći, a ako neko zaslužuje vaš teško zarađen novac, onda je to Ken Gao i tim iz Freebird Gamesa.

Srđan BRDAR