Za svega 15 „zelenih novčanica” nudi se ulaznica za posmatranje spektakularne kolizije dva sveta. S jedne strane nalazi se svet trkačkih simulacija, a s druge strane svet svemirskih simulacija. Nakon direktnog sudara i eksplozije epskih razmera, iz prašine je izronio Orbital Racer – igra u kojoj imate priliku da se za naziv najboljeg borite protiv 11 AI „vozača”. Upravljate naoružanim svemirskim lovcem, a poprište dešavanja je Sunčev sistem. Za sada zvuči zanimljivo...

Iako dolazi iz indie kuhinje, Orbital Racer se kao lav bori sa velikim očekivanjima. Na raspolaganju je odličan fizički model i čak pet težinskih nivoa, baš kao i mogućnost da se inteligencija AI „vozača” podešava ručno preko slajdera koji označavaju minimalnu i maksimalnu umešnost protivnika iz grupe. S druge strane, upravljanje ne podrazumeva dozvolu za pilote, ali igrača i te kako stavlja na test. Na raspolaganju stoje prednji i zadnji thrusteri, letelica može da se obrće oko sopstvene ose, a tu je i mogućnost korišćenja naoružanja i specijalnih mogućnosti. Većinu vremena provešćete boreći se sa inercijom, koja u bestežinskom stanju predstavlja većeg neprijatelja od navođenih raketa koje ispaljuju protivnici. Stvar je utoliko teža što granica staze nije eksplicitno navedena, već postoje samo checkpointi (ogromni energetski prsteni) kroz koje morate da prođete da bi „krug” bio validan. To otežava situaciju jer ne znate kada je pravi momenat da aktivirate prednje trustere, usporite i skrenete bez značajnog gubitka kinetičke energije. Inače, na HUD-u u svakom momentu možete da vidite u kom se pravcu nalazi sledeći i checkpoint iza njega, što donekle pomaže.

Oružja će verovatno razočarati ljubitelje „pucaljki” jer, sem navođenih raketa (dve varijante), u arsenalu mogu da se nađu samo još dve vrste mina. EMP se koriste za kratko paralizovanje komandi broda koji na nju naleti, a tu su i „nagazne” mine koje prave damage, ali pogođen brod izbacuju sa putanje kretanja. Protiv navođenih raketa borite se ispaljivanjem mamaca, a treba još reći da specijalnu verziju poboljšanja predstavljaju boostovi brzine. S obzirom na to da se Orbit Racer kvalifikuje u grupu simulatora, na raspolaganju je podešavanje svih aspekata trke koju planirate. Pored broja rundi i krugova, te pomenutog tweakovanja težine, možete da birate i broj dostupnih raketa, ali i vrstu naoružanja koja će biti na raspolaganju u partiji. Konačno, na meniju se nalazi i mogućnost određivanja početne pozicije i, što nas je posebno iznenadilo, definisanje vremena kada trka počinje.

Što se tiče „staza”, postoji osam različitih lokacija koje ukupno daju 24 unikatne konfiguracije „svemirodroma”. Posetićete orbitu Zemlje, Venere, Marsa, Jupitera, Saturna... Pored toga, na raspolaganju su i tri različita svemirska broda koji se „proizvode” u tri različite verzije, kako bi zadovoljili specifikacije svake od tri dostupne kategorije takmičenja – Amateur, Professional i Champion (nešto slično kao u MotoGP šampionatu). Osim pojedinačnih trka, tu je i kampanja koja vas vodi sa jednog kraja Sunčevog sistema na drugi i daje mogućnost izbora šampionata u kojem ćete učestvovati. Svaka pozicija donosi određen broj poena za rang-listu, a svako mesto na kraju trkačkog „vikenda” odgovarajuću novčanu nadoknadu. Imate čak opciju da potpišete ugovor sa sponzorima, a zarađen novac potrošite na poboljšanja. Nažalost, od igranja sa osnovnim specifikacijama mašina nema ništa, i ceo sistem poboljšanja svodi se na ugradnju launchera za rakete i mine, baš kao i za omogućavanje brzinskih boostova koje smo pomenuli.

Trke su iznenađujuće zanimljive i dinamične. Paralelna borba sa rasporedom checkpointa i smicalicama za koje su protivnici spremni, konstantno vas drže na ivici stolice. Da stvar ne bi bila sterilna, autor igre se odlučio da malo izmeni zakone fizike, pa motori letelica fino brekću, tu su i eksplozije, a naročito nam se dopala grafika koja se u pojedinim momentima opasno približava AAA standardima. Letećete iznad Zemlje u mraku pri čemu se na površini vide svetla gradova, zujaćete pored orbitalnih stanica, uživati u asteroidnom prstenu... Zaista lepo i maštovito.

Iako nam se Orbital Racer svideo kao koncept, u državi Danskoj je ipak nešto trulo. Kao prvo, u igrama ovakvog tipa izostanak multiplayer podrške (online ili offline, svejedno) ozbiljan je nedostatak. Bez obzira na to što se AI može fino podesiti, to ipak nije to dok se u miks ne ubace živi igrači. Drugi nedostatak je siromašan i sveden sadržaj – samo tri osnovne verzije brodova, mršav vatreni arsenal, te nemogućnost izrade sopstvenih staza. Na kraju, ne možemo a da ne spomenemo lošu optimizaciju koja će do izražaja doći čak i na mašinama koje zadovoljavaju specifikacije iz infoboksa. Još kada se zna da se akcija odvija u svemiru i da na ekranu nema prevelikog broja objekata, stvar je po Orbital Racer utoliko nepovoljnija. Bilo bi super i kada bi autor u razmatranje uzeo ideju da ubaci podršku za neki VR sistem, jer igra nudi gotovo idealnu podlogu za tako nešto.

Bez obzira na nedostatke, a naročito što košta samo 15 dolara, Orbital Racer možemo da preporučimo bez bojazni da ćemo vas naterati da u vetar bacite mukom zarađen novac. Igri nedostaje samo malo šminke, nekoliko reklamnih trikova i obaranje grubih ivica na pojedinim delovima da postane ozbiljan takmac u grupi Sci-Fi racera. Držimo palčeve autoru i nadamo se da će pomno slušati predloge igračke komune kojima će definitivno biti zasut.

Vladimir PISODOROV