Fenomenalni Battlestar Galactica: Deadlock izašao je krajem avgusta prošle godine, ali je iz nekog razloga proleteo ispod DRADIS-a kompletnoj redakciji u kojoj čak i mačke i bubašvabe spadaju u psihotične fanove serije, uvek spremne za žustru diskusiju i frakovanje tuđeg mišljenja. Tu nepravdu ćemo promptno ispraviti jer je „Galaktika” verovatno prva kultna TV serija u istoriji koja je dobila odličnu igru po sopstvenim motivima. Nije lako biti prvi, ali je još teže biti „Game of Thrones” koji se pretvorio u blatnjavu smesu koja smrdi, pa više niko ni ne čeka dobru igru zasnovanu na zmajevima, izdaji i incestu.

Smeštena u srednju fazu prvog rata između dvanaest kolonija i Sajlonaca, Battlestar Galactica: Deadlock stavlja vas u ulogu admirala flote čija misija je da zakrpi front i preokrene tok rata. Iznenadni napad flote tostera na glavni štab doveo je do ekspresne dekapitacije komandnog kadra, tako da sudbina čovečanstva zavisi od malog mobilnog brodogradilišta i ad-hoc grupe brodova druge i treće klase koji će u prvoj fazi sukoba morati da zamene moćne battlestare.

Battlestar Galactica: Deadlock jeste fuzija strateškog planiranja s logistikom i taktičkih bitaka flotnih sastava. Prvi element igre (komplement, prim. Vldmr. Psrdv.) odrađujete na stilizovanoj mapi kolonijalnog sektora, gde možete da inicirate gradnju novih brodova, angažujete i unapređujete oficire, analizirate političku i vojnu situaciju i u poteznom maniru usmeravate flotne sastave, trošeći dragoceni tilijum. Nakon svakog pritiska na „end turn”, na mapi će se pojaviti jedna ili više svežih situacija: hit and run napadi Sajlonaca na kolonije, jedna ili više opcionih misija s ograničenim rokom trajanja i bogatim nagradama, uz story misije koje stoje na mapi sve dok ih ne izvršite. Većinu sajlonskih napada trebalo bi da presretnete jer njihovo ignorisanje dovodi do pada morala u kolonijama, što se odražava na priliv tilijuma od kojeg vam zavise flotni manevri i brodogradnja, a može da dovede i do izlaska pojedinačne kolonije iz dvanaestočlanog kvoruma (ako izađe 6 od 12 kolonija, sledi vam game over). Tokom igre valjalo bi da imate najmanje dve flotne grupacije jer glavnina vaših snaga s pokretnim brodogradilištem može da rešava samo jednu krizu u jednom trenutku. Ovaj segment igre nije detaljan kao, recimo, ekvivalent u Total War naslovima, ali je dovoljno funkcionalan i nelinearan da bi bio zabavan.

Taktički segment igre je zato neuporedivo zabavniji. Zasnovan je na konceptu simultanih poteza i realnoj taktici koju ste videli u seriji, osim pesničkih sloboda s nižim klasama borbenih brodova (fregate, korvete, krstarice) koje preovlađuju u ranoj i srednjoj fazi igre pre nego što otključate masne battlestarse. Vaše brodovlje ima različite osobine u zavisnosti od klase i tipa, a gotovo svaki primerak možete dodatno prilagođavati izborom oruđa i municije pre bitke (na primer, jaka torpeda bez navođenja umesto slabih, ali vođenih raketa, eskadrila raptora umesto vipera i tako dalje). U svakom „ciklusu” poteza zadajete komande za kretanje i pozicioniranje po visini i uglu u odnosu na protivnike, gledajući da kačite stranu koja ima najmanje oklopa ili koju ste već dobrano izbubecali. Pravilno manevrisanje čini osnovu taktičkog uspeha, pogotovo u kasnijem toku kampanje kada Sajlonaca bude kao kusih Dagita. Posebno nezgodni protivnici jesu oni koji vam hakuju brodove, onesposobljavajući ih bez ispaljenog metka, zbog čega u arsenalu valja uvek imati makar jednu eskadrilu raptora. Neki napadi, recimo flak baraži koje može da preduzme svaki battlestar, mogu da budu pogubniji za vaše vipere nego salve protivničkih raketa, tako da i o tome valja voditi računa.

Battlestar Galactica: Deadlock jeste igra koja je svakim molekulom estetike, naracije, tekstura, muzike i zvučnih efekata apsolutno verna izvornom materijalu. Muzika zapravo odvaljuje koliko je dobra, a jedina stvar koja nedostaje da bi ugođaj bio full brutalan jeste onaj agresivni, automatski zum kamere koji je svaki fajt u seriji učinio epskim. Traženje dlake u jajetu na stranu, grafika u igri možda i nije oštra i raskošna kao što bi komandant Adama voleo, ali kao audio-vizuelno-identitetski paket, igra funkcioniše savršeno.

Jedini problem sa BSG: Deadlock svodi se nedostatak marketinga i nevidljivost promocije, zbog čega je igra promakla ogromnom broju fanova, pa čak i profesionalcima koji žive od igranja (mašem sâm sebi). Da je izašla u jeku popularnosti serije, recimo 2008. godine, što sa hardverskom zahtevnošću igre ne bi bio poseban problem, govorili bismo o pravoj maloj senzaciji na PC sceni. Nažalost, jedina sudbina koja je sada očekuje jeste usud uspavanog hita i prigušeni usklici fanova koji će je povremeno otkopavati ispod debelih naslaga pozadinskog šuma od kojih pati svaka online prodavnica na PC-ju i konzolama.

Kad sam već ovde, zašto da ne otmem sopstveni tekst za malo offtopic sanjarenja o drugim svemirskim serijama koje bi trebalo igranizovati. Recimo, „Expanse”! Zamislite nelinearni, taktički ili akciono-taktički RPG u kojem biste vodili posadu plaćeničkog broda, odrađivali poslove za Belt, Mars ili Zemlju, rudarili u asteroidnom pojasu, gazili Epstinov drajv od Ceresa do Lune preko Erosa i, uopšte, bili jedan srećan Beltalowda? Ne mora to da bude Rosinante, ne morate da budete Holden ili Amos, bilo bi sasvim dovoljno da ste anonimni statista koji ore sopstvene planetarne drumove i traži uhlebljenje u grotlu građanskog rata i protomolekularnog haosa. Od ovakvih misli čovek prosto ogladni, ili dobije napad religioznog entuzijazma. So say we all, pampaw!

Miodrag KUZMANOVIĆ