Ko kaže da je Dakar najteža i najzahtevnija reli „trka” na svetu? U danskom razvojnom studiju Flashbulb Games sigurno ne misle tako i kažu da je njihov Trailmakers zapravo omaž najizazovnijem reliju. Izgleda da su zaboravili da poprište izazova čak nije ni na Zemlji, te da su učesnici opasni scraperi sposobni da od gomile đubreta naprave prevozno sredstvo koje jede kilometre za užinu.

U neku ruku, Trailmakers podseća na Crossout, s tim da ovde akcenat nije na borbi i pretvaranju protivnika u šrafove i matice. Bljuvače olova, štitove i ostale „zezalice” iz combat departmenta možete da imate na vozilu, ali osnovni zadatak je proći kroz cilj, a ne sakupiti što više killova po partiji. Čak ni building nije toliko zahtevan i, iako vam se na raspolaganju nalaze na stotine delova (zovu se „kocke”), osnovna platforma se lako proširuje, a potrebne komponente još lakše kaleme. Da stvar bude potpuno otkačena, sve to radite „u letu” i mašinu prilagođavate trenutno važećim terenskim uslovima i vašim željama/potrebama. Nema povlačenja u garažu, pauziranja igre, testiranja u sigurnim uslovima i ponovnog priključivanja partiji. Karakter kojim upravljate nosi nekakav energetski pištolj koji koristi da manipuliše delovima u vazduhu, pa čak i da levitira ukoliko ga uperi u zemlju. „Kocke” sa dodatnim delovima nalazite razasute po okolini, dok za navigaciju koristite mini-mapu na kojoj je sve lepo označeno. Ukoliko tokom vožnje budete pravili „trikove” (skokovi, vratolomije i slične džidža-bidže), o rekordima ćete biti obavešteni i propisno nagrađeni. Vozila se izuzetno lako deformišu i primaju damage kao sunđer vodu. Može da se učini da je to nedostatak, ali zapravo nije. Autori su osmislili izuzetan fizički model kada su oštećenja u pitanju, koji deluje kao da je izašao iz crtaća o „Ptici trkačici”. Gume klomparaju po felnama, delovi posle sudara otpadaju kao metalna prašina, a loš tajming prilikom izvođenja skokova za rezultat će imati masnu eksploziju i volumen dima zbog kojeg ćete briznuti u plač. Toliko je zabavno testirati mogućnosti automobila i gledati kako se sve završava neuspehom da to prelazi u latentni mazohizam. Eto, toliko je dobar pomenuti fizički model.

Konfiguracija terena je ono što Trailmakers čini dodatno privlačnim. Od cehckpointa do checkpointa rolate se po kamenjaru, „kosite” po dubokoj travi, prašite po pesku i tome slično. Morate da vodite računa o balansu automobila, klirensu, veličini guma, vrsti vuče (prednja, zadnja, na svim točkovima, na tri točka!), konjskim snagama (više ne znači i bolje) – kao što smo rekli, sve to menjate u hodu i samo od kvaliteta prikupljenih delova zavisi koliko ćete biti uspešni. Inače, kreacije koje možete da stvorite igrajući se „kockama” su neverovatne. Hajde što će sve to imati ukus Mad Max arome, ali nemojte da se iznenadite kada budete videli da neko vozi sklepani avion koji u forsažu pokušava da prebaci preko zjapeće provalije. Šta tek reći za uske planinske staze, mostove napravljene od drvenih greda na koje samo točkovi staju ili lebdeća ostrva... Izazovi se nadovezuju jedan na drugi i imaćete mnogo prilika da se pokažete. Inače, igra bi trebalo da ima smenu dana i noći, što znači da vas očekuje i vožnja po smanjenoj vidljivosti, a već sada je na vozila moguće dodavati dodatne „reflektore”.

Osim ekspedicije – putovanja sa jednog na drugi kraj planete, koja je i glavni feature igre i svojevrsna kampanja, Trailmakers ima i multiplayer režim, pa čak i Sandbox komplement u kojem do mile volje možete da istražujete okolinu, pustite mašti na volju kada je izgradnja vozila u pitanju, ali i da uzmete učešće u brojnim mini-igrama. One su za sada dobrovoljnog karaktera, ali kako propustiti mogućnost da odigrate partiju Rocket Leaguea sa drugarima, onako slučajno, na plaži koju ste otkrili tražeći put do retkog upgradea smeštenog na vrhu obližnjeg brdašceta? Tu su i discipline poput hill climba, skakanja u dalj uz pomoć improvizovanih skakaonica, vožnje u krug u „cevi” i tako dalje. Sadržaj je perfidno utopljen u scenario i možete u potpunosti da ga ignorišete, ako to želite. Naravno, u društvu je sve daleko zanimljivije nego da se sami probijate kroz „neprijateljsku teritoriju”, uživajući u alienskoj flori i fauni koje nikako ne nedostaje.

Verovali ili ne, sve što smo do sada rekli odnosi se na Alpha verziju igre koje je na kašičicu bila dostupna negde do polovine januara. U momentu kada vi ovo budete čitali, Trailmakers će zvanično biti u Early Access fazi i, kada to znamo, ostaje samo da se zapitamo šta to još treba uraditi kada već toliko toga stoji na raspolaganju. Nisu autori blizu završetka, iako se obrisi finalnog proizvoda jasno ocrtavaju. Najbitnije je da se osmisli konačan izgled kampanje i propratnih igračkih modova, uz brušenje koncepta pomenutih mini-igara. Naravno, očekujemo još mnogo novih delova i mogućnost izrade još otkačenijih kreacija. S druge strane, fizički model deluje (više nego) dobro, building je pesma, a ne treba zaboraviti ni to da grafički engine sa lakoćom gura 60 sličica u sekundi i pri tome na ekranu donosi prikaz kvaliteta animiranog filma. Posebno nam se svidelo što vozila ostavljaju trag po terenu (jasno, tamo gde je to moguće) ili što se trava savija pod gumama. Poređenje sa rešenjima viđenim u Borderlandsu se opet nameću po defualtu, ali to je gotovo uvek tako kada se radi o postapokaliptičnom okruženju.

Za kraj još da napomenemo da autori za igru traže više nego prihvatljivih 20 „zelembaća”. Preorder vam neće doneti samo finalnu verziju igre za pomenutu sumu, već će vaše ime biti ugravirano na jednu od planina u samoj igri. Nemojte samo da očekujete monument veličine onog iz Holivuda. Ako smo nešto propustili da pomenemo, više informacija o igri možete da pronađete na adresi www.playtrailmakers.com.

Vladimir PISODOROV