Sećam se svoje zbunjenosti kada sam prvi put pokrenula Minecraft. Odakle krenuti i na koju stranu poći u igri koja vam ni na koji način ne daje bilo kakav hint šta se od vas tu zapravo očekuje? U poslednjih nekoliko godina svedoci smo prave poplave sandbox naslova koje na ovaj ili onaj način i, sa više ili manje uspeha, nadgrađuju ili beskrupulozno kopiraju ideju ovog megapopularnog fenomena.

Ylands nam stiže iz kuhinje Bohemia Interactivea, razvojnog studija koji je širim narodnim masama najpoznatiji po serijalu ArmA ili nesrećnom DayZ. Po svemu sudeći, Bohemia nikako ne odustaje od svojih open world kreacija, tako da sada pred sobom imamo njihovu viziju survival sandboxa. Za razliku od igre ARK, gde je u prvom planu nošenje i stalno korišćenje oružja, Ylands se u velikoj meri vraća korenima i akcenat baca na veštinu preživljavanja, koristeći se umećem pravljenja alata od materijala koje vam je priroda dala (drvo, kamen, metal, pa i trava). U Ostrvima nećete biti u permanentnom strahu da ćete veoma brzo završiti u utrobi nekog predatora. Igra neguje i nagrađuje istraživački duh pojedinca, ali i strpljenje potrebno da se dođe do resursa neophodnih za izgradnju nekih ključnih objekata i predmeta.

Za one koji do sada nisu imali prilike da se susretnu sa ovim tipom igara, najplastičnije rečeno, u pitanju je igra u kojoj se igrate Robinzona Krusoa. Nakon veoma šturog menija u kome ćete napraviti svog lika, igra vas goloruke baca na generički kreirano ostrvce odakle krećete u svoju pustolovinu. Na ostrvu niste sami, životni prostor delite sa raznovrsnom florom i faunom. Neke od životinja su krvoločne i napašće vas ukoliko priđete dovoljno blizu (panteri, hijene..), neke uopšte ne obraćaju pažnju na vas, a neke možete i pripitomiti i kasnije koristiti za brže i lakše kretanje sa jednog na drugi kraj ostrva (konji). Jedini cilj igre je da preživite, a kroz igru ćete (ukoliko budete dovoljno istrajni) preći ceo tehnološki put od arhaičnih kamenih oruđa, pa do jet-packova i laserskog naoružanja.

Igra zaslužuje pohvale kada je u pitanju tehnološko stablo. Zaista se ne sećam kada sam bila u prilici da u jednoj igri ovog tipa vidim toliko različitih opcija, u zavisnosti od materijala koje budete skupljali i oruđa koje budete pravili. Recepti u igri praktično ne postoje, već će vam igra sugerisati mogućnost craftovanja određenih stvari, uzimajući u obzir trenutno raspoložive resurse u inventaru. Primera radi, tek nakon što napravite nož biće vam ponuđeno da fino obrađujete drvo ili da sečete hranu na kolutove, ili da od lubenice napravite kacigu. Problem je u tome što sve ove promene ne igraju neku bitniju ulogu u igri, jer su developeri iz nekog razloga odlučili da je sasvim svejedno da li ćete pojesti maločas ubrani sirovi krompir ili fino odrezane delove svinjskog buta sa roštilja. U igri ni na koji način ne možete pratiti statistike svog junaka, tako da je odelo koje nosi gotovo isključivo kozmetičke prirode. Kažem gotovo isključivo, jer ćete u igri ipak umreti od zime ukoliko budete odlučili da jurcate po snežnim obroncima planina odeveni samo u gaće. Flora i fauna se ne regeneriše sama od sebe, tako da možete iscrpeti prirodne resurse ukoliko ih neracionalno trošite, a pritom ne prikupljate seme biljaka koje zatim sejete na odgovarajućim mestima. Ipak, ukoliko ste više naklonjeni osvajanju novih prostranstava nego glumatanju zemljoradnika, uvek možete da sagradite brod (ili možda samo običan splav) i otisnete se u potragu za novim ostrvima.

Ylands za sada možete igrati u dva različita moda. U standardnom, exploration modu krećete goloruki i uz pomoć kuke i motike burgijate sebi put do naprednijih alata i oruđa. U drugom, Creator modu, igra vam u samom startu daje neke naprednije predmete uz pomoć kojih ćete se lakše kretati ostrvom ili izlaziti na kraj sa ratobornim življem. Ovo ne znači da nećete morati da obrađujete drvo, kamen i olovo kako biste napabirčili resurse potrebne za izgradnju naprednijeg oruđa.

Budući da je u pitanju još uvek rana faza razvoja igre, prisustvo brojnih bugova i nelogičnosti je donekle opravdano, ali se bojim da će neke dizajnerske odluke u velikoj meri uticati na to da ljudi dignu ruke od Ylandsa. Tu je pre svega činjenica da igra podrazumeva da ste spremni da izdvojite nekoliko sati igre za izgradnju najprostije drvene barake. Tok igre je poprilično nedinamičan i ume da smori čak i one sa nešto debljim živcima. Takođe, igra boluje od poprilično bagovitih kontrola i pathfindinga, pa ćete vrlo često nastradati od vuka koji vas je napao, ne zbog toga što ste bili na izmaku snage, već zbog toga što niste mogli lepo da ga nanišanite sekiricom ili samostrelom. A svaki novi respawn podrazumeva da morate provesti još petnaestak minuta tumarajući naokolo po ostrvu pokušavajući da locirate leš, ne biste li ponovo pokupili sve predmete koje ste izgubili pogibijom.

Prava čar igre bi trebalo da leži u multiplayeru. U ovom trenutku u igri su podržani serveri za do 8 igrača na istoj mapi. Opet, usled još uvek nedovoljno velikog broja igrača, pravu čar kooperativne i kompetitivne igre nismo uspeli da okusimo. Serveru je nemoguće pristupiti ukoliko host nije online, što je faktor koji poprilično ograničava, uzevši u obzir broj igrača koji trenutno igra Ylands. Ukoliko se ne osećate udobno ili sigurno uz prisustvo drugih igrača na mapi, avanturu možete započeti solo, a onda kasnije svoj server otvoriti i načiniti dostupnim i drugim igračima koji mogu da nastane vaše ostrvo.

Ova igra svakako ima potencijala, ali ima još mnogo stvari na kojima valja poraditi. Igra u ovoj fazi ume da zaštuca i na poprilično jakim konfiguracijama, tako da je bolja optimizacija koda još jedna stvar sa kojom developeri Bohemia Interactivea moraju da se pozabave. Ukoliko ste ljubitelj ovog žanra, a pritom više naginjete ka graditeljstvu i istraživanju nego ka istrebljenju svega što se mrda oko vas, imate preporuku da probate Ylands, jer 15 dolara nije mnogo za ono što igra nudi.

Ana KRSTIĆ