Vraćamo se boksu, sportu koji je u centru igračke imaginacije još od Super Punch-Outa sa SNES-a. Prizefighter je očigledno igra inspirisana klasičnim ostvarenjem sa Sege, što se vidi u dizajnu i perspektivi iz koje igrač posmatra akciju. Jezgro igre su bokserski mečevi, koji su dosta pojednostavljeni i arkadizovani, pa će igrač moći da udara u glavo ili telo i izvodi iste udarce, ali jače pritiskom na ekran, uz zamah koji troši vreme i koji bi u pravom ringu izazvao jedino salve smeha. Od defanzivnih manevara, igrač može da se izmiče i blokira udarce gore i dole (izgleda kao da se borac boji udarca u „nezgodno mesto” i ne liči na niski gard za odbranu bubrega). Napredne podele udaraca nema, kao ni „plesanja” po ringu. Borbe se ipak odvijaju prilično fluidno i izgledaju fino, pogotovo kad se uživite u šaltanje udaraca (nema efekta jer svaki blok pokriva udarce sa obe strane). Sve deluje OK, iako mehanika nokauta, nokdauna, ustajanja i sudijskog brojanja bodova deluje blago konfuzno. Najveći problem je što se svajpovanje za blok i dodge ne registruje uvek, pa možete popiti nokdaun, a ni pritisak ekrana ne radi dobro. Tu je i trening, detaljna customizacija borca, izbor zemlje i fin karijerni mod. Grafika je takođe u SNES fazonu i pikselizovana je do te mere da su meniji i slova prilično neudobni na telefonima ispod 5,5 inča. Muzika može da prođe, dok su zvučni efekti i najave mečeva dobri.

Srđan BRDAR