Početak misije je teatralan. Uz marquee stil promicanja teksta odzvanjaju zvuci pisaće mašine na steroidima u akustičnom hodniku. Istovremeno, u ritmu marša, čitate: WEL-COME-TO-MYS-TI-CAL-MI-SSION.

Interesovanje će vam izazvati brojna vrata kroz koja možete proći na samom početku igre. Stalno će vas kopkati šta li se to nalazi na višim spratovima, koji su nedostupni dok ne prođete ceo sprat na kome trenutno boravite. Igra se ne može okarakterisati kao Lazy Jones „prop’o”, jer, iako ima manje soba od svog dalekog rođaka, one imaju kompleksniju igračku mehaniku. U sobama morate skupiti nekakve čašice. U jednoj od njih figurira NLO koji bombarduje brisan prostor koji vodi do čašice. Njeno skupljanje omogućava pristup prvoj platformi, nakon čega opet morate da jurite nazad, oslobodite pristup drugoj platformi i tako dalje. Druga soba podseća na Jumpmana sa projektilom koji se zaleće u vašem pravcu, dok vi sa užetom jurite vertikalno između platformi...

Nažalost, grafika je mogla biti bolja i ne privlači igrača da duže gleda u ekran, dok se audio-segment sastoji isključivo od zvučnih efekata. Moramo priznati da nikada nismo uspeli da zavirimo u više prostorije, a ne želimo da to saznamo koristeći YouTube. Možda je autoru teksta smetalo to što je igra bila na nekoj kaseti bez spiska igara, od kojih su neke bile nezanimljive, a često je dolazilo i do greške prilikom učitavanja.

Ognjen POPOVIĆ