TP-Link RE450 (AC1750)

Od TP-Linka smo dobili jedan krajnje zanimljiv uređaj. Do sada smo imali prilike da testiramo samo bežične proširivače mreže (range extender) koji rade u frekventnom opsegu od 2,4 gigaherca, a sada smo dobili dual bend proširivač dometa. Proširivači koji rade samo na 2,4 gigaherca, razumljivo, nisu u stanju da prenesu podatke na frekventnom opsegu od pet gigaherca. Zbog toga se dešava da imamo dual bend ruter veće brzine koja je dostupna samo dok smo u njegovoj blizini. Ovo je uređaj koji će signale u oba frekventna opsega proširiti i na taj način nam omogućiti korišćenje bržeg protoka podataka i na do tada nedostupnim mestima. Dakle, RE450 je uređaj koji koristi 802.11ac protokol.

TP-Link je u kutiju spakovao mrežni kabl, prateću dokumentaciju i sam uređaj. Proširivač je malo većih dimenzija od prethodnihnih koje smo do sada imali na testu. Ovo je i razumljivo i nismo iznenađeni, a priključen uređaj svojim dimenzijama ne prelazi širinu same utičnice. Prvo što nam je zapalo za oko jeste dvopolni euro utikač. Smatramo da bi uređaj ovih dimenzija priključen na zid bio stabilniji da ima šuko utikač, mada i ovako nije klimav. Za prenošenje podataka u oba frekventna opsega zadužene su tri antene, od kojih se jedna sa zadnje strane izvlači u „slajd” maniru, dok se dve bočne jednostavno usprave. Ove dve bočne antene nisu baš najčvršće po našem mišljenju i, ukoliko se proširivač postavi u nekom prolazu, postoji mogućnost fizičkog oštećenja. Ove tri fizičke antene u sebi kriju po dve antene za svaki frekventni opseg (od 2 dBi za 2,4 gigaherca i 3 dBi za pet gigaherca). RE450 je sposoban da prenosi podatke brzinama do 450 Mbit/s u frekventnom opsegu od 2,4 gigaherca, a za pet gigaherca do 1300 Mbit/s. Iz tog razloga je na kutiji naglašena oznaka „AC1750”, koja bi trebalo da sugeriše ukupnu brzinu. Za ljude sa Dalekog istoka ne znamo, ali mi još nismo počeli da sabiramo babe i žabe.

Između antena dominantan je WPS taster (RE dugme po TP-Linku) sa LED prstenom oko sebe, koje u zavisnosti od stanja uređaja (jačina signala i drugo) sija u različitim bojama. Rekli bismo da dizajneri u TP-Linku očigledno mnogo gledaju „Minionse” (da li je neko video Stjuarta?). Ispod WPS tastera su tri LED za indikaciju aktivnosti uređaja i oba frekventna opsega. Uređaj je na bokovima i pozadi prošaran sitnim otvorima i neće imati problema sa ventilacijom. Sa leve strane je gigabitni port koji je zgodna opcija za udaljeni računar koji nema bežični adapter. Sa desne strane su pin hole za reset, taster kojim uključujemo i isključujemo LED na proširivaču i taster ’Power’. Što se dizajna tiče, možemo reći da je TP-Link uradio dobar posao. Odabir boja je takođe dobar. Sivo kućište je u sendviču između dva bela poklopca. Prednja strana je od sjajne plastike, što daje onaj premium look.

Ukoliko ste jedan od onih koji prilikom instalacije samo klikću „next, next, next” (a posle se čude otkud novi tulbar u Firefoxu), verovatno ćete posegnuti za WPS (Wi-Fi Protected Setup) načinom povezivanja. Ako se produživač povezuje na ruter putem WPS-a, način povezivanja je potrebno ponoviti za oba frekventna opsega, tj. dok se ne uključee obe LED koje će signalizirati da se proširivač uspešno povezao na njih.

Ako ste stari kompjuteraš i volite da stvari držite pod kontrolom, onda ćete ekstender dodati na mrežu preko browsera, s tim da se uređaj prijavljuje sa dva SSID-a. Tu dolazimo do grafičkog interfejsa, gde vršimo osnovna i napredna podešavanja. Tu su po običaju crna lista, DHCP server, postavke SSID-a i lozinki, ali i postavljanje snage uređaja u tri koraka, a samim tim i dometa. Postoji i treća mogućnost dodavanja proširivača u postojeću lokalnu mrežu putem Theter aplikacije. S obzirom na vrstu uređaja, spisak dostupnih opcija u okviru nje nije dugačak, ali su osnovne tu. Nakon uspešnog konfigurisanja, uređaj se može postaviti na željeno mesto, s tim da će LED prsten oko WPS tastera sijati crveno ukoliko ste proširivač postavili van dometa rutera.

Prilikom skeniranja dostupnih signala bili smo prijatno iznenađeni što je proširivač uspešno prihvatio i komšijski signal, koji je inače slabiji. Ovo je posebno zanimljivo jer je signal samog modela RE450 za koji dBi progresivno slabiji u odnosu na model Tenda A9 (SK 8/2017) kako smo se udaljavali od njega. Nakon početnih podešavanja, ukoliko ništa ne menjamo, ostaće postojeći nazivi lokalnih mreža, koje će zadržati i sigurnosne protokole, a podržani su WEP, WPA i WPA2. Dakle, RE450 će bukvalno klonirati postavke rutera, ali se one naknadno mogu postaviti po želji. Proširivač nema Smart Connect opciju, tako da će u određenim situacijama doći do povezivanja mobilnog uređaja na prvi dostupni frekventni opseg, ali ne i najbrži. Ovo je osetno ako imate ruter sa Smart Connect funkcijom, pa se udaljite od njega dovoljno da se povežete sa proširivačem. Ovo i nije neka velika zamerka ako znamo da je nemaju ni mnogi cutting edge ruteri. Naglašamo da žični Ethernet port, bez obzira na to što je gigabitni, pruža brzinu jednaku onoj koja je u tom trenutku dostupna putem prenosa na jednom od dva frekventna opsega.

Dejan PETROVIĆ