Dijego, slažem se. To je i meni palo napamet, nego nisam baš hteo da potežem raspravu. Ja sam jedno vreme, i to prilično davno, igrao multiplayer, ali ništa ozbiljno. Bez obzira na vrlo laički pristup, ne mislim da bi neko mogao da me savlada na taj način - štancovanjem jedinica. Jedino to možda ima smisla ako postoji dogovor "nenapadanja pola sata ili sat". Ovako, teško da bi iko normalan to dopustio. A i kad bi, verovatno bi imao i sam tonu jedinica, a to sigurno ne bi bili oni najobičniji spearman-i
. Sećam se da sam maltene prvih sedam-osam strelaca koje sam imao slao na protivnika, i "bockao" ga sastrane ili sa leđa. Dovoljno je dva strelca da nekom totalno upropaste ekonomiju. Ubiješ mu farmera, drvoseču, pa opet farmera... Za svakog je dovoljna po jedna strela. Kad me pojuri svojim jedinicama, je se povučem. Pa onda opet...
Isto se sećam da je bila neka fora da digneš kulu blizu protivnikove baze i da mu tako zagorčavaš život.
U svakom slučaju, partije koje sam ja igrao sa drugarima su se završavale obično posle 15ak minuta. Teško da neko može da naštanca 500 vitezova za toliko vremena.
Ukoliko se okršaj ne završi tako brzo, onda postoji verovatnoća da će trajati prilično dugo. Jer, kada strane podignu zidine, svaka ima dovoljno resursa da se brani, a nijedna nema dovoljno da napadne uz realne šanse da osvoji protivnika. To dovodi do toga da se štancaju jedinice.
p.s. Ovo je mislim jedna od prvih igara koje sam igrao od kuće sa nekim u mreži. Sećam se da sam sa jednim ortakom igrao preko 56k modema.
Mislim da je to bilo oko 2002-3, ako ne grešim... Bio je to mali korak za čovečanstvo, ali veliki za mene i mog komšiju
