[Skenderevo]

@Perablenta

Raskošni svet, genijalan RPG sistem, ogromna sloboda kretanja, questovanja i istraživanja... Oh, Skajrime, opčinio si mlada srca od Tokija do Tutina, i ona će ti, ophrvana roleplay žarom, možda i oprostiti 10.000 NPC likova koji deluju kao da su progutali poluosovinu od „tojote”. Mrtve oči, prazni pogledi, šuplji glasovi, tunjavi pokreti... Da je zaplet Skyrima baziran na zaveri inteligentnih insekata iz dubokog svemira, koji uzimaju obličje Tamrijelovaca u misiji kreiranja konfuzije u provinciji Skajrim, neprirodni i smušeni karakteri bili bi veoma plauzabilni. To, nažalost, nije slučaj (ili možda jeste?). Ovaj prastari problem, bolje reći Elder Scrolls sindrom, „vidljiv” je od Morrowinda, prve ES igre sa iole modernim 3D engineom. Koncept insektoidno-emocionalnih NPC-a svoje najbolje dane proživeo je u Oblivionu, raskošnom RPG-u sa brodskim tovarom sadržaja i samo deset miligrama života. Ako ste to uspeli da svarite, te da igru i ekspanzije privedete kraju, onda nećete imati problema sa Skyrimom. Ako ste se pak, ponukani pozitivnim iskustvom sa Falloutom 3, ponadali da je Bethesda otpustila androida zaduženog za produkciju i zaposlila biće od krvi, mesa, žila i creva, grdno ćete se razočarati.

Jel' ti sad malo jasnije?