Каћуша
Расцветале јабуке и крушке,
развила се магла над реком.
Излазила на обалу Каћуша,
На високу обалу, на стрмину.
Излазила, песму задевала,
о степском, сињем орлу,
о оном, кога је волела,
о оном, чија писма чувала.
О, ти песмо, девојачка песмо,
ти лети за јасним сунцем,
и борцу на далекој граници,
од Каћуше пренеси поздрав.
Нек' се сети девојке обичне,
Нек' послуша, како она пева,
нек' земљу чува родну,
а љубав ће Каћуша сачувати..