Čudno, meni se za 20 i kusur sati ni jednom nije zaglavio u granu ili krenuo levo. Zaštuca ponekad samo na onim malim seoskim ogradicama kad pokušavam da ga provučem kroz iglene uši, ali nije on jadan kriv što ja neću da sjašem kada bi trebalo.
Ali mi se desio jedan jako zanimljiv bag, izađem iz čamca i Geralt se odjednom nađe jedno kilometar u vazduhu, i počne da pada, pada, a ja razgledam okoliš "iz aviona", uživam u nesvakidašnjem pogledu i čekam smrt... I opušteno se dočekam na noge bez posledica.
Ali bag tamo-vamo, igra svejdeno razbija. Tak slatko je palim svaki dan kada se vratim sa posla da je to prosto pesma.
