Citat:
Laskaris kaže:
U knjigama Ciri na svom putovanju kroz prostor i vreme, i ne znajuci, prenese kugu (Katriona) iz naseg srednjeg veka u svoj svet. Katriona je tako i dosla u taj svet, preko svog spasioca! To je klasican primer Slucaja - slucaj koji je kriv za bezbrojne zrtve a da paradoks bude potpun uzrocnik je ona, "dete sudbine", koja je tako mnogo zrtvovala za spas tog sveta. Slicnim paradoksima se Sapkovski stalno poigrava jer zapravo ne postoji jasan odgovor na pitanje da li svetom dominantno upravlja sudbina ili slucaj. Posto odgovor ne postoji svaki slucajni pa i paradoksalni ishod je moguc. Ono sto je konstanta njegovog razmisljanja je da cak i iz najveceg zla kao posledica moze izaci nesto dobro ali da i iz najbolje namere moze doci do tragedije. "Put do pakla poplocan je dobrim namerama" je poslovica koja nigde u svetu nije nepoznata.
|
Previše filozofije tražiš tamo gde je uopšte nema. Buve sa kugom su se sasvim slučajno zakačila dok je Ciri bežala kroz portale - ništa više, ništa manje.
Na stranu to što "Dete Sudbine" zapravo nije ništa "žrtvovala za spas sveta" jer je Bela studen koncept kojeg se knjige nisu ni pošteno dotakle već su se igre, posebno prvi i treći deo, fokusirale na taj element da bi imali nešto što će pokretati celu priču.
Naziv "Dete Sudbine", bar što se knjiga tiče, i dalje isključivo cilja na činjenicu da je Ciri "pripala" Geraltu kroz akt koju mnogi u tom svetu video kao akt Sudbine, iako se najverovatnije radi o čistom sujeverju.