[Laskaris]

Napisacu ponesto o Pesmi leda i vatre iako sam mislio da ne idem u offtopic jer ti je post dobronameran, argumentovan i kvalitetan. Na prethodni uopste nisam hteo da odgovaram duze jer to ne zasluzuje.

Dobro, slazem se da su svi pisci fantastike, pa i ne samo nje, manje vise plagijatori, jer pozajmljuju iz istorijskih ili mitoloskih izvora. U sustini mi to i ne smeta, vise mi smeta kada neko lose obrazovan ili lose obavesten to proglasi originalnoscu. Ni kod Martina ni kod Sapkovskog nema mnogo originalnosti u gradjenju okvira za pricu.
Kod Martina sam mislio na poruku a ne na kvalitet pisanja ili okruzenje jer to je korektno. Poruka je, do sada (serija uglavnom na stranu, uopste mi se nije dopala):

1. Ozeni se iz ljubavi i umri. (Rob Stark)
2. Budi veran svojim uverenjima i umri (Ned Stark)
3. Uspeh ima cenu ali cak i ako je platis ne znaci da ces i uspeti. (Cersei)
4. Odricanje od moci ne znaci srecu i nije nagradjeno (Jon Stark)
5. Vrsenje duznosti (me slugeranjstvo) se nagradjuje patnjom ili smrcu (skoro svi casni i posteni likovi koji su vrsili svoju duznost u romanu su propatili ili izgubili zivot zbog toga)

Martin je previse negativan, cak je i sadista prema svojim likovima i njegova literatura osim sto je donekle zabavna ne moze da me natera na plemenitu misao o bilo cemu. Radnja je vec toliko zamrsena sa milion slepih koloseka i bice mu jako tesko da se iskobelja iz toga na neki kvalitetan nacin. Iskreno, mislim da on romane nikada nece zavrsiti.

Jedna jedina misao mi se zaista dopala u svim nastavcima Pesme leda i vatre do sada: "I kukavica moze biti hrabar ako nema cega da se plasi." To je zaista tacno.

Kod Martina nedostaju pozitivne i upotrebljive poruke kakve Witcher ima:

1. Svaki izbor je beocug u dugom lancu nekada cak i naizgled nepovezanih dogadjaja i moze doneti i dobro i zlo pa biraj mudro. Izbor "manjeg zla" ne znaci da bezuslovno biras bolji ishod (to se vidi i u knjigama i u igrama)
2. Ljubav i zrtvovanje imaju smisla
3. Vrsenje duznosti ima smisla
4. Sudbina i slucaj kao apsoluti ne postoje. Kovac si svoje srece ali tvoj slobodan izbor ogranicen je slobodom izbora drugih. Koncepti apsolutne Sudbine i apsolutnog Slucaja koji "upravljaju" svetom nisu novi (to su i Red i Haos kao analozi kod Murkoka npr). Ako Sudbina ili Slucaj upravljaju nasim zivotima onda mi mozemo da delujemo liseni bilo kakve odgovornosti. Zasto bi se trudili ako nam je sve unapred sudbinski odredjeno, zasto bi se ponasali razumno ako nasim zivotima upravlja slucaj? Sapkovski upravo sugerise da je covek razumno, slobodno bice odgovorno za svoje postupke i pre svega izbore i sasvim odbacuje sudbinu i slucaj namerno praveci paradoksalne ali teorijski moguce obrte.
5. Moc kvari coveka.
6. Ljubav pokrece svet (bolje od novca ili zelje za moci)

Sapkovski je veoma dobar pisac apsolutno se slazem. Narativni okvir nije sjajan a jos manje originalan ali promisljanja su mu kvalitetna.
Martnov narativni okvir je bolji ali sta radi on sa njim? Nista. Salje uglavnom negativne poruke citaocu.

Razvoj likova kod Martina postoji, slazem se. Ipak, Arya-na transformacija nije bas uverljiva, Sansa odrasta u odmerenu zenu, kroz patnju i strahote rata naravno. Kako ce se jos razvijati likovi Arye i Sanse videcemo ako Martin ikada zavrsi knjige. Denerys je nesto izmedju Roze Luksemburg, Lenjina i Fridriha Drugog. Ona je verovatno najlosije razvijen lik do sada. Jon...razvoj tog lika je skoro pa nepostojeci iako imam simpatije za njega. Osim sto je "postao musko" jer je "drzao s*se" nesto ne vidim kako se on to razvija. Cak je i njegova romansa nekako plitka. Tyrion - osim sto ga pisac kao svoj alter ego baca po romanu tamo i ovamo on se ne razvija uopste jer on je pisac licno pa i nema potrebe. Takav je kakav je, u sustini je simpatican i ima osecaj za pravdu ali i delatan, praktican um koji mu pomaze da opstane u jednom surovom svetu uprkos svom fizickom hendikepu.
Jedino je Sem do sada izneo nesto pozitivne energije pisca u romanu. Nisi jak, nisi ratnik ali imas mozga i to pravi razliku - to je pozitivna poruka svakom sramezljivom debeljku koji je citao knjige. Takodje je tudje dete prihvatio kao svoje, sto je plemenit cin vredan postovanja. Bran je klasicni primer klisea "zrtvovanja tela zarad uzdizanja duha" Nema noge ali eto ima druge sposobnosti sada.. To mu do sada nije donelo nista - ni srecu ni sigurnost. Neki lazni spokoj mozda.