[Marti Misterija]

Otis'o Vukota u Englesku, paket aranžman sedam dana, i vratio se na Cetinje sav u zlatu, pun love k'o pleve. Brzo pukne glas da je iz Engleske doneo 250.000 funti. Sretne ga Vladika:
.. Jel', bog ti, Vukota, a đe tolike pare namiče, jadan?
.. A igra sam ti engleskoga pokera s jednoga lorda.
.. Ajd' ne laži, de lord s tobom karte da igra?!
.. Pa, ovako ti je to bilo: šetamo ti mi uz neku rijeku Temzu, kad vidim, dijete se davi. Pritrcim, pružim mu neku motku, izvadim ništaka, kad ete ti ide jedan gospodin, sa cilindar i u frak. 'Fala ti', kaze, 'duznik sam tvoj do vijeka. Kazuj, s'cim oces da te nagradim?', veli. Ma necu, čoče, ništa, kažem ja. I tu me on pozove uvece na prijem kod njega, oće, kaže, bar nekako da mi se oduži.
.. Jel' bas u kuću?
.. Kaku kuću, jado, u zamak! Lord ti je to, jadan. Dođem ti ja tako, i sam se uparadio, popričamo, popijemo po neku rakiju, dok ce lord i oni njegovi 'Vukota, a umete li vi da igrate poker u toj Crnoj Gori?' Tu me nesto štrecne - pita k'a da smo mi Crnogorci divljaci - 'no kako, velim, no igramo. Svako ti dijete kod nas pokera igra'. Podeli lord, a mene u ruke dopanu tri popa. Stavim ti ja pedeset funti, plati lord i kaze 'Šta si, Vukota?'. 'Tri oca'- kazem. 'E, ne valjas'- veli on, 'ja imam tri keca' - i počinje da kupi pare.' Đe ćes, bre, te pare, jadan?! Daj prvo karte da ti vidim!' - uvatim ga ja za ruku, kad me on začudeno pogleda: 'Mister Vukota', kaze, 'pa ovo je dzentlmenski poker!Mi gospoda jedni drugima karte ne pokazujemo, no igramo na povjerenje', veli. 'A, na povjerenje! Pa sto mi odma ne rece!'... E, moj Vladika, kad je mene pocela da ide karta...