[caine]

Po meni, najveći kvalitet Gothica je uverljiv, brižljivo izvajan svet. Istraživanje mi je bilo mnogo interesantnije nego u TES naslovima.

Međutim, pre recimo tri godine ponovo sam počeo da igram nekada omiljeni Gothic 2, i smorio sam se negde na pola (u Jharkendaru). Izgleda da su to, bar za mene, igre za jedan prelazak, jer kad uđeš u štos sve postaje repetitivno, od borbe do strukture quest-linija (bar glavnih). Mislim, iako ranije nisam igrao Night of the Raven, stigao sam u Jharkendar, video da je opet ista priča, dve (ili tri, sad ne pamtim) nezanimljive suprotstavljene frakcije, koliko pamtim gotovo identična borba... znači veliki deja vu osećaj, ista priča kao u Korinisu i okolini, samo praktično drugi skin. Igra mi je postala laka i banalna, i tu sam prestao da igram.

Priča možda jeste dobro vođena, ali meni je bila na istom nivou kao dijalozi, znači, prilično neupečatljiva. I takvi dijalozi u Gothicima su mi bolji nego oni u Morrowindu i Oblivionu, svakako imaju više "ličnosti", ali celokupni kvalitet scenarija u Gothicima je na prilično niskom nivou. Samo okruženje je načelno zanimljivo (posebno u kecu, zatvorenička kolonija), ali to pre doprinosi uživljavanju u inače prilično uverljiv svet, nego što ima neku, nazovimo literarnu vrednost.

Štajaznam, imaju te igre svoje kvalitete i neki specifičan šmek (Khorinis je recimo jedan od najboljih gradova u roleplay naslovima), ali po mom mišljenju ima mnogo, daleko boljih RPG-ova. Gothici jesu vrlo dobri, drago mi je što sam prešao te igre kad su bile aktuelne, ali sad uopšte nemam razloga da im se vraćam.