Igra je užas. Potpuno odsustvo ikakve nelinearnosti, kao da je iz 1997. godine! Imate jednog lika, ne možete a birate ni klasu/rasu/ime, imate jednog saborca koji je to što imate, imate strogo utvrđenu putanju kuda idete i ne možete da birate kome pomoći kao npr. u Mass Effectu koji je godinu dana starija igra, većina zadataka se svodi na "idi u sektor X uradi 3 stvari i vrati se nazad, usput ćeš 100% naići na lokaciju Y koja je sekundarni quest". Ako su vrata zaključana - nema hakovanja, provaljivanja, traženja ključa ili bilo čega - jednostavno znači da je to prečica za povratak, tj. izlaz. Nema čak ni nivoa iskustva, već posle svakog glavnog questa dobijete dva poena da ih uložite u neke skillove.
Priča jeste zanimljiva, ali je glavni obrt jako predvidiv (u fazonu - ko bi drugi nego batler) dok su lokacije monotone, grafika je ispod nivoa titan questa, a smrt u igri ne predstavlja nikakav problem - iako možete nositi samo 4 medkita, nema potrebe za taktiziranjem, jer pogibija vas vraća do poslednje save-sobe. Čak i ako ste u trenutku smrti branili nekog od 300 vanzemaljaca dok je otključavao vrata i slično, svi će oni u miru da vas sačekaju da dotrčite nazad od save-rooma do scene bitke, pa će tek onda da se nastavi krkljanac...
Istina, možete da unapređujete i sebe, i odelo i oružje, birate koje oružje koristite, slično i za robota. Glavna caka je odnos humanost vs kibernetika, jer ugradnjom kibernetskih delova postajete dosta jači, ali po cenu procenta humanosti... Većina veština zahteva da imate neki kibernetski deo, ali neke (npr -50% all dmg za vas i robota) traže 90% humanity za uzvrat.
Imam utisak da su greškom verovali da je ta okosnica igre, ljudskost na tankoj žici, te par preokreta u priči sasvim dovoljno da se ne razmišlja i da igra prođe kakva jeste. Međutim posle mass effecta čak ni uvođenje dodge-a u hns žanr nije pomoglo. Da je bilo izbora saborca, po principu borac/tehničar, i samim tim zaključanih vrata i ormarića, bar privremenih misija na planetama koje bi razbile monotoniju, a pogotovo račvanja u questovima gde bi mogli ili da napadnete fabriku kiborga ili da spasite 12 preživelih u kapsuli, pa imate osećaj težine situacije na plećima...
Ovako, igra je za ljude koji ne žele da razmišljaju, već rush, rush, shoot, shoot, ako pogineš, potroši 25 delova za robota i opet rush, rush, shoot, shoot... Inače izgled lika jako podseća na Mass Effect (čak i forica na ruci koju nosi liči na onu spravu iz te igre, i omogućuje slične tehnološke "magije") a regenerativne komore su definitivno maknute iz Bioshocka, s tim da iako engine podržava XHD rezolucije do 1680x1050 i particle efekte, pre da je dobro ušminkani Dungeon Siege, nego potpuno nova mašina...
Pozitivna stvar je da nema bugova koji sprečavaju igranje, iako je AI rutina sama po sebi BUG jer zna da se desi da neprijatelji stoje i čekaju da ih izroštiljate, da vaš robot gleda na drugu stranu dok vas prže...
Scena sa samog početka