[Zli Zoe]

Moram da priznam da igra nema replay value kad znas da se orijentises i kad znas sta treba da radis. Naravno, i dalje je to lepo iskustvo ali onaj prvi dozivljaj, snalazenje u tom svetu i ucenje igre bez mnogo pomoci na ekranu je najveci adut RDR2. Prvi put kad sam igrao nisam to cenio, vec mnogo puta besneo sto mi igra ne pokazuje detaljnije svoju mehaniku dok sada, kad igram drugi put, shvatam i cenim taj pristup. Kad se prvi put smrznes jer nisi znao da na konju treba da poneses zimsku garderobu ili kad posle sat vremena traganja i jurnjave za belim arabljaninom konacno ga uhvatis pa ga izgubis jer si zaboravio ili nisi znao da treba da odes do stale, ili ne poneses napitak pa ostanes bez konja u nekoj nedodjiji, potrosis novac na neku glupost koja ti i ne treba ali je izgledala lepo, susretnes se sa nepoznatim ljudima, ganjas medveda lukom i strelom, zaglavi ti revolver ili npr. kad sam se ****o kad sam izjahao nocu u nekoj magli prst pred okom ne vidim, kurjaci zavijaju a ja sve ocekujem cutscenu ili da me nesto isprepada. Takve stvari su draz ove igre.

Mada sloboda u pristupu daje jedan zanimljiv izbor. Mozws eto drugi put odigrati u nekom rampage stilu tipa Man in Black iz Westworlda sto sada gledam da radim. Uzeo sam najbolje oruzije i idem samo outlaw i samo animozitet.