[Grond]

Срамотно је једино то што се том граничном социопати допушта већ деценијама да ради односно шта је себи један лист који је покушавао да буде угледан допустио, да му један јефтини глумац који ставове мијења к‘о чарапе постане главна звијезда, што уједно говори и о саставу јајолике публике којој такви edgy ставови иду на млин, а сама не зна превише нити има индивидуалну критичност.
Такође говори и о саставу СК редакције, упркос мом поштовању према неким ауторима, када се такав деген пробио на челну позицију. Индикативно је на примјер да су описи за Нинтендове конзоле сасјечени када је он зајашио уредничку столицу.

Кузмини дронови су се увијек трудили отупити сваку критику на рачун свог миљеника и наводили како је природа колумне да буде субјективна али никада се нису освртали на то да он просипа те ставове и кроз рецензије игара. Увијек се провлачила та генералистичка прича како то није ништа страшно, нико нас не тјера да читамо итд. То вам је као када неко дјеци испира мозак шундом од малих ногу и онда људи кажу па добро, не угрожава их физички. Истина је то али шта ћемо са културолошком штетом? Шта ћемо са немалом одговорношћу Кузме за то што у Србији осим PC-ја све друге core играчке платформе се налазе на потпуним маргинама? Након свега што је писао и тог лошег утицаја у кључном периоду ширења IT-a у Србији (рецимо угрубо 2000-2012) Кузма је по свом старом добром обичају све то покусао и почео да слини на конзолне игре, нарочито на PS4 ексклузиве али је као епитом свог лицемјерја оставио себи за слободу да опет искоче са таквим епизодама периодично.

Копираћу неке постове са других локација који су јако добро представили мој резон о Кузми који имам већ неких десетак година:

Što se mene tiče volio sam neke njegove opise i kolumne... Al' sve u svoje vrijeme. Tek dosta kasnije sam ga bolje upoznao i shvatio neke stvari. Pljujući po konzolama ne samo da piša po mom djetinjstvu već i ozbiljno narušava reputaciju uglednog novinara. Postavlja se pitanje da li je dotični svijestan značaja video igara u cjelini. Pogotovo starih konzola koje su stvorile sve ovo što danas imamo. I ako je odgovor negativan da li gejming novinarstvo u tom slučaju uopšte ima bilo kakav značaj?

Lik je rasista, najverovatnije jer je i nacista (u mnogo njegovih tekstova malo malo pa u nekoliko rečenica baš pozitivno opisuje Hitlerovu Nemačku i to se provlači godinama), pun je sebe i misli da je samo što je on iskusio u mladosti i sada dobro. Ima mnogo takvih ljudi u svim sferama, a ja znam mnoge PC master race nerdove koji su kao on, a jednom mom drugu iz rodnog mesta je glavni uzor.

Najviše mi je žao što sam mu ja tamo u periodu od 2002 do 2007/8 poverovao u sve što je pisao o konzolama, Nintendu, Mariju. Kad sam ja uspeo da toliko dugo vremena imam toliko idiotsko mišljenje o konzolama, ko zna koliko je klinaca u Srbiji, Crnoj Gori a možda i malo šire, zbog njega zauvek zastranilo.

Zajedljivo pljuvanje konzola se moze odbraniti nekim validnim argumentima, ali covek je pljuvao japansku industriju video igara u vreme kad je ona bila na vrhuncu kreativnosti. Ni ja ne volim JRPG i moderni anime, ali NEOSPORNO je da je Japan dugo bio ispred Zapada kad su mnogi drugi zanrovi u pitanju. Mrzeti japanske igre u periodu kad su stvarani Silent Hill, Metal Gear, Shenmue, Majora's Mask, Capcomove akcije, Clover Studio, Team Ico... moze iskljucivo biti posledica loseg ukusa, ili nedostatka iskustva izazvanog predrasudama. Navedene igre i studiji nisu izuzeci. Ovo je samo mali i mejnstrim deo velike riznice kreativnosti, kvaliteta i originalnosti koju su japanski developeri sagradili krajem devedesetih i u prvoj polovini dvehiljaditih, kad je Kuzma bio najglasniji. Simptomaticno je to sto se stisao u vreme kad je njihova industrija prsla i postala vrlo slicna njegovoj nekada pogresnoj percepciji iste...

U ovom "Zabava protiv težine" tekstu pominje autore, par veoma retkih koji u zapadnjackoj AAA industriji imaju pravo na tu titulu. Autorstvo je jadan od glavnih razloga zbog kog ja volim japanske igre. O kvalitetu mozemo da diskutujemo, ali cak i sad kad im je industrija u raspadu, kad su se mnogi studiji pozatvarali i bitne figure povukle iz gaminga™, japanske igre cesce imaju taj autorski pecat, cesce se u njima javlja osecaj da je razvojni tim pod snaznim vodjstvom jedne osobe, a ne marketing strucnjaka i focus testera.

Ja ne moram da pogledam credits da bih primetio ako iza neke igre stoji Kojima, Kamiya, Suda51, Ueda, Mizoguchi, Swery, Taro... Btw, ne tvrdim da Suda i skorije Swery prave fantasticne igre, nego da su prepoznatljivi. Sada isto ne bih mogao da kazem za Kuzminog idola. Levinov autorski pecat se u poslednjem "remek delu" slabije vidi, jer je sloj callofdutya u koji je utisnut predebeo. Rado bih voleo da vidim visokointelektualnu zapadnjacku kontru Shigiju koju Kuzma pominje. Nazalost, poslednjih nekoliko godina, jedini lako prepoznatljivi zapadni autori sa budzetom su Tim Schafer i David Cage (Molenyx ga je izgubio). Meh...

Svi hrvatski časopisi su bar što se "produkcije" tiče uvek bili daleko ispred i često su se bavili celom industrijom za razliku od ovog našeg popularnog.

Mi smo baš hard core pc tržište, verovatno jedno od najtvrđih na svetu, a Kuzma i SK su mnogo doprineli tome, koliko god vam se činilo da su te priče smešne I bez uticaja. Na mnoge kod nas su uticale...


Kuzma je mene mnogo više razočarao kad sam video šta pored svega u SK-u piše po Twitteru I Facebooku.

To su baš one najniže domaće bljuvotine, a vidi se da je inteligentan čovek, nisam očekivao baš taj fazon.

I uspeo je da se predstavi kao najveći mogući ljubitelj video igara koji ih prosto proždire, ali iz tog njegovog ugla.

Čudan matorac, svakako... Interesantan. Trenutno je PS4 gamer u redakciji, vidi se da forsira i te igre sada, smešno mi je to.

Ne treba praviti debila od njega, jer je jasno da to nije čak i kad se pravi da je tako, ali da je pisao svašta, stvarno jeste.

Kompletna SK ekipa neke stvari jednostavno ne zna.

Znam kako izgleda kad oni pokušaju rečima da opišu neki arkadni momenat u igri koji je uspeo I zarazan je, vidi se da im je to strano i onda odu u krajnost sa nekom rečenicom tipa "kome se ovo ne svidi, taj je za ludnicu", a ono neka klasika, npr. Burnout, samo je njima novo.