Ono sto sam ja primetio kod sebe je da
sto sam stariji logicnije dizem kriterijume za pricu. Kao klinac sam bio u fazonu daj neku pricu da je pitka i vozi a sada bukvalno balans izmedjuprice i mehanike. Recimo secam se kod novog Max Payne-a prica mi je ok legla sve super ali sam zamor osetio sto se tice mehanike igre kod onih favela. Nadji put do tacke A, obracunaj se sa grupom bandita da bi nastavio do tacke B i sve tako u krug. U tom trenutku je pao uninstal
.
Sada mi vise prija MP jer igram sa drustvom, dinamicnije je dosta nego SP.
I naravno, nekako sto sam stariji
svesniji sam da je vreme resur koji ne mogu vratiti, zaustaviti i sa tim se menjaju prioriteti tj dal cu izaci u grad, raditi muziku ili citati nesto za moju oblast. Kao klinac sam bio bezbrizniji i nisam razmisljao o vremenu, stvarno sam ziveo u trenutku kao i svi dok sada covek malo razmislja unapred.
Sto se igara tice mislim da ih ima. Prey, Warzone MW, Metro 2033, Wolfestein itd a da ne pricamo o nekim levim naslovima koju su takodje kvalitetni. Samo sto je opet ono gore, mora opasno dobra prica da me zakuje za ekran i mehanika izbalansirana da me ne smori.
Mislim da je do nas, barem u mom slucaju
