Sve to ide sa godinama, ne samo sa igrama već svim vidovima umetnosti i zabave. Ja mogu da kažem da sam još uvek relativno dobar, i dalje otvoren za nove igre, muziku, filmove... pogotovo kada se uporedim sa školskim drugovima koji su mahom u fazonu "pusti to novo sr*nje". Ali otvorenost na stranu, ništa te ne radi po stoti ili hiljaditi put kao dok ti je bilo relativno sveže i novo. Nema igre koja će danas da me pukne kao nekada prvi TR, niti filma kao T2, niti benda kao G'N'R.
Kad sam bio klinac i porodično odemo u Kruševac ili Kraljevo (prvi veći grdovi pored mog rodnog Trstenika) pa obiđete neki parkić, ruševine... kupe ti sok, pomfrit i kokice... to je bio nezaboravan dan. Danas odem na neko egzotično mesto, vidim jedno od svetskih čuda i budem u fazonu - kul...nije mi žao što sam video ovo.
Kontrast između nas samih kao klinaca i sada je prosto ogroman. Po mom mišljenju razuman i relativno inteligentan čovek bi trebao da bude svestan toga a ne da svu krivicu svaljuje na "propadajući" svet oko sebe. U suprotnom samo postajemo džangrizavi matorci... a ja baš, ali baš, ne želim da budem džangrizavi matorac.
