Citat:
Apostrof kaže:
Pretera ga. Nema igre u kojoj nemas neku istoriju, prijatelje, familiju itd. Ovde proz prolog/tutorial koji jeste linearan steknes ortaka. Ako igras kao corpo znas ga ceo zivot, mozda ti tako bude lakse.
|
Ko je uopšte pominjao corpo putanju? Tamo obrazloženje zapravo ima smisla. Znaš ga odavno - kraj priče.
Moj problem je u nebulozama kao što je nomad intro koji blage veze sa realnošću nema. U distopijskom svetu, punom prevara, nasilja i dočekivanja na nož, igra ozbiljno od mene traži da prihvatim ortaka koji je pre pet minuta hteo da me prevari
U stvari, kad već pominješ corpo intro (ne mislim na Džekija već na samu priču), ta verzija ima još manje smisla. Nakon karijere u korporativnoj eliti gde protagonista bukvalno može da bira sa koje visine će da, s oproštenjem, mokri po sirotinji za manje od pola sata niko ga više u celom gradu ne poznaje
Šta se tu desilo? V se odjednom ponaša kao okoreli anti-globalista, sve na krv i nož protiv društa u kojem je do pre pola sata gutao kavijar
Što više razmišljam o priči, sve više osećam koliko smrdi
Dođe mi da napravim i treći brzi prelaz sa street-rat intro, čisto da vidim šta će u njemu da me iznervira.