Čitam SK negde od 95-te otprilike, a počeo sam tako što mi je klupski drug davao kada broj pročita njegov stariji brat koji ih je i kupovao - imao sam 1 do 2 dana fore pa vraćanje. Moj stariji brat se uvek čudio zašto ga toliko rado čitam kada je najbliže kompjuteru što smo imali u kući bio Tetris. Ali za mene je čitanje SK-a, pa čak i stvari koje ne razumem, bio doživljaj na nivou ulaska u Narniu. Biti geek se valjda ne bira, sa tim se rađa.
Od brojeva nemam ništa sem par novijih, kada se nakupi prevelika gomila ja poklonim ili bacim. Kad sam onu prvu gomilu iz 90ih davao mi je bilo najteže, a u današnje vreme se ne vezujem više.