Next life, veoma neobična igra. Boravak na ostrvu me je podsetio na čuveni film Papillon, onaj ko je odgledao film i odigrao igru biće mu jasno zbog čega. Tokom igre, neizbežno je besomučno tumaranje i obilaženje kabina (ne znam kako bih drugačije nazvala one njihove kućice). Do ludila me je dovodilo to što svako jutro kada ustanem moram da uzmem bočicu sa vodom, keks, 5 kamenčića i 3 grančice. I to hajde da ih uzemem sve odjednom, nego jedno po jedno, i to traje, i traje. Ono zdravlje, ili već šta je nemam pojma, je takođe totalno nepotrebno u avanturama. Osećala sam se kao da igram, recimo Sims.
Da se ne bi ponavljali slažem se sa većinom gore navedenim, samo mogu da dodam da ni u jednoj igri do sada nisam više išla u toalet. Mora da ovaj lik ima većih problema sa bešikom. Kada god uzme malo vode može ići u toalet, za to mu čak ne smeta ni publika. Vrhunac korišćenja toaleta je tokom druge noćne more kada pokušava da spase povređene. On i tada koristi priliku da se olakša iza ćoška barake. Nečuveno!
Bez obzira na sve, na to da nema logičkih zagonetki, da se sve sporo odigrava, da se gine, mogu da kažem da sam se ipak lepo zabavljala igrajući je.