Citat:
High life kaže:
Nisam rekao da je Sinking Island najsavrsenija igra svih vremena, sa najsavrsenijim i kompletno bezgresnim gameplayom bez ikakve vidljive mane i zamerke. Rekao sam da je po, mom misljenju, najudobnija za pocetnike.
|
Nisam ni ja rekao da je najgora igra svih vremena, sa najgorom mehanikom ikada (to bi, pak, bio Black Mirror kec). Rekao sam da je, po mom mišljenju, prepuna bektrekinga.
Citat:
High life kaže:
Setkaranje u Sinking Islandu ( koga ima podosta, a opet koja sandbox igra ga nema) tesko da bi se moglo okarakterisati kao backtracking iz prostog razloga sto igra nema linearnu progresiju kroz mapu. 95% mape je igracu od samog pocetka otvoreno pa nema backtrackinga iz prostog razloga sto ne ides nigde napred pa da moras da se vracas nazad. Uostalom Sinking Island je teritorijalno veoma mala igra (sve se moze obici za 4-5 minuta) pa malo setanja i ne predstavlja neki veci problem.
|
Sve je to ok ako bektreking definišeš kao "neophodnost vraćanja nazad". Ja ga vidim kao "bespotrebno vraćanje na prethodno posećene lokacije, zarad uzimanja nečega što je već bio tu, i za šta sam pomislio da će mi zatrebati (čekić uvek dobro dođe), ali autori su pametniji od mene, pa su me terali da potrošim dodatnih 10 minuta (5 tamo i 5 nazad) da bih uzeo nešto što sam ZNAO da će mi trebati". Ako prihvatimo moju definiciju (zarad diskusije), onda je Sinking Island prepun prokletog backtracking-a. Bez obzira što nije strogo linearan, i što je 95% lokacija u startu otključano.
Elem, problem ne predstavlja malo šetanja, nego idiotizam. Ježim se od idiotizma. Kad bi šetanje imalo neku poentu, sem veštačkog produžavanja trajanja igre, ne bih odbio da se šetam.