[dijego_]

bas gledam neke poaro epizode ovih dana sto mi je dalo ideju sta da igram, a posto sam obrno orient i evil under sun, red je bio da se vratim i na prvu awe games-ovu agatha christie avanturu. iako su ovde prisutne stvarcice tipa da ne moze da se ubrza dijalog, ili da nema duplog klika za brzo prelazenje koje ce awe u kasnijim igrama promeniti, prvi deo po atmosferi uopste ne zaostaje za kasnijim delovima, a i ako je awe games nesto znao u ovim igrama to je da docara ambijent, bilo da su enterijeri ili eksterijeri u pitanju, koji su uglavnom smirujuce prijatni, poput hotelskih soba, hodnika, terasa, voza i slicno. posto sam tek u 3. chapteru ima vremena za neku ocenu a i nisam zato sad ovde ;]

Poznato je da su avanturisticke igre, ma koliko dobre, lose, zanimljive, smesne ili dosadne bile, oduvek imale bar po jednu ludu, nelogicnu i apsurdnu zagonetku koja je toliko neverovatna da prosto ne moze da se mrzi. Ovo je prica o jednoj od njih.

Spoiler za Chapter 2:

And then there were - flour

Chapter 2 - smracilo se malo, gosti polegali, te je idealan momenat za jos vise njuskanja po kuci. Kada sam krenuo uz stepenice za sprat dochekao me komentar kako mi treba prvo neko svetlo. Ok, slazem se, mada mi i dalje nije jasno kako se nisi bunio dok sam se setkao kroz trpezariju ili radnu sobu usput kupivsi predmete po mrklom mraku, ali dobro, valjda je gore jos malo mracnije, necu da sitnicarim, da vidimo sta se da uraditi. U normalnim okolnostima upalio bih svetlo, ali to ce verovatno privuci paznju gostiju i biti sumnjivo. Usput nigde i nema prekidaca. Ok, tu sam te cekao. Mislis da sam ja sisao vesla? (dobro, los izbor, moj lik je camdzija u igri). Dakle, kao svaki prekaljeni avanturista, otvaram inventar uz samopouzdanje Stivena Sigala kada je okruzen sa 20 negativaca. Sibice? Sad sam se vec nasmesio tome kako sa lakocom rasudjujem ove avanturisticke probleme, pogotovu sto sam spazio i neke krpe tu pored. Mislis da ja nisam igrao indijanu dzonsa i slicne, da ne znam kako se pravi baklja? Na moje iznenadjenje, ispostavice se da to nece ici bas lako. Ne samo to, nego nakon upornog kombinovanja predmeta pokazace se da cu baklju ipak morati da preskocim ovaj put. Idemo dalje. Mozda u kuhinji ima nesto. Medjutim, iako je bez pogovora ulazio na svaka vrata koja su otkljucana, na ulazu u kuhinju se opet pobunio kako je "mracnije da bi usao". Svejedno, ispostavilo se posle kada sam otisao okolo na zadnja vrata, i kada sam bez ikakvih problema usao u kuhinju da tamo nema niceg zanimljivijeg. Nakon jos malo setkanja (ili malo vise), slucajno kliknuvsi na neku komodu, iznenadjenje - fioka sa baterijskom lampom. U ovom slucaju bez baterija. (a da li sam spomenuo kako sam pokupio i stonu lampu pre toga kao i nekoliko sijalica koje nemaju ama bas nikakve veze sa ovim problemom?) Sada je vec jasnije, sve sto mi treba su baterije da se popnem uz famozne stepenice, i da bih usao u kuhinju o kojoj vec sve znam, ali ovaj put preko glavnih vrata.

Prolazili su minuti, sati, dani a baterija nigde na vidiku. Ok, iskreno, trazio sam ih pola sata a onda pogledao resenje

Uzmi lopaticu i upotrebi je na dzaku sa brasnom. Posle toga, upotrebi lopaticu ponovo na dzaku sa brasnom bojazljivo sam se dovukao do spajiza govoreci sebi usput kako sigurno postoji neko logichno objasnjenje. Izvukao sam lopaticu i zahvatio malo brasna. Nakon krace dramske pauze, ponovo sam upotrebio lopaticu na brasnu i.. nasao sam baterije. Pretpostavljam da bi suvisno bilo da pitam zasto sam morao dva puta da zahvatam u brasno, pored cinjenice da su baterije stvarno i bile u dzaku. Snimio sam igru i izasao, popio vode i legao malo na krevet. Nakon nekog vremena, okrenuo sam se tv-u. Vrteo sam dugo kanale. Daljinski je u nekom momentu nesto slabije odreagovao, kao da bi trebalo da se promene baterije. Sishao sam u kuhinju..