Ako nastavi ovim tempom tesko da ce da pozivi i zavrsi serijal uz sve opasnosti kojima se izlaze
Serija je bas onakva kakva treba da bude - nema tu potrebe za previse fantazije, a mislim da ni Martin ne bi insistirao na tome. Pesma leda i vatre za razliku od Gospodara prstenova ne stavlja naglasak na epsko i fantasticno vec u prvi plan stavlja ljude i njihove slabosti - likovi u GP su tu price i epa radi a kod Martina je bas suprotno - prica je tu zbog njih (i naravno nas
) dok su fantazijski elementi manje vise nebitni. Neko ko ocekuje stepen fantazije i epike jednog GP bolje da ne cita ovo. U ovom romanu ima smrada znoja, mokrace, mesa u raspadanju, krvi, odesecenih delova tela, silovanja, incesta, oceubistva, izdajstva, ubistva dece, surove osvete i svakakvih strahota i nastranosti jos - ali uvek nekako do krajnje prihvatljive granice najsirem sloju citalaca (nekima zaista sve to bude malo previse). To nije nastavak price za decu tj "Hobita" kao sto je Tolkin zamislio GP da postane novi mitoloski sloj engleske nacije (uvek sve pocinje od decje price). Pa u Tolkinovim delima nema ni jednog jedinog negativnog "martinovskog" opisa a ima predivnih opisa prirode, "platonski ciste" zenske lepote (kolike su grudi ili bokovi Galadrijeli, Arueni ili Jovajni?)
i hrabrih i plemenitih dela napretek. Ambicije Martina su sasvim drugacije - on se igra i istovremeno nas zabavlja i ponekad sablaznjava ali nikada nema ambiciju da pravi nesto za vecnost kao sto je to Tolkin zeleo.