[Yonai]

@ namcor

Znao sam da će neko hteti da okrene diskusiju i smisao mog pisanja u pravcu nasilnih budala, ali ako si pažljivo čitao, teroristi i slični bezumnici nisu bili suština mog pisanja. Bezuman akt nasilja osuđujem, i ne treba mešati kritiku delovanja tog časopisa sa podrškom i pravdanjem terorista. To su dve totalno odvojene stvari. Ako kritikujem Charlie Hebdo koji je sve samo ne objektivan i slobodarski, to ne znači da sam na strani kretena koji mašu kamama i odsečenim glavama. Ta automatska isključivost je nešto što mi neopisivo ide na nerve, i skoro je isto tako nazadna kao i shvatanje da dizanjem u vazduh grupe ljudi možeš da stekneš ulaznicu u raj. Ako su ti novinari stradali, to ne znači da su automatski idealizovani anđeli o kojima ne sme da se kaže ništa kritički kako im se ne bi uprljao oreol iznad glave.


Idealizacija mrtvih je stvar patetike, pre nego stvar zdravog razuma.


Problem sa Charlie Hebdo jeste daj da kod njih nikad nećeš videti neke stvari koje se kose sa suštinom USA-EU-NATO politike. Takve stvari poput ovih iz tvog posta vezanih za porez ili pomoć Haitiju su sitan doživljaj za povremeno skretanje pažnje ili odavanja utiska da je to časopis u službi naroda. Kritikovali su oni i npr. predsednike Francuske na uglavnom dnevnopolitičkom nivou, ali nikad nisu dali neku suštinsku kritiku za dizanje svesti naroda, za otklon od medijske mašinerije kojom je obično stanovništvo zaslepljeno.

Evo par konkretnih primera:

Što ne kritikovaše francusku dvoličnu spoljnu politiku prema Siriji i Bašaru El-Asadu koja je i dovela do stvaranja islamske države? Kritikuju posledicu, a šta je sa uzrokom?
Što nisu kritikovali francuska zverstva sa kolonijalizmom i ratovima po Africi od kojih su neki i danas aktuelni?
Što nisu pljuvali Gadafija pre onog nekakvog proleća, dok im je on itekako odgovarao?
Što nisu kritikovali vezano za ove prostore hrvatsku Oluju sa nepreglednim izbegličkim konvojima ka Srbiji ili brojne "kolateralne štete" u kojima su '99 učestvovali i njihovi piloti?
Zašto ne kritikovaše spaljivanje 40 ljudi ruske nacionalnosti na početku rata u Ukrajini? Snajperisanje od strane "boraca za pravdu" koji su pobili i civile i policajce na Majdanu?
Što nisu rekli koju o ukrajinskom obaranju malezijskog aviona o kome sada svi upadljivo ćute, prave se ludi?
Što ne rekoše koju o tome da je Husein ubijen a hemijsko oružje nije postojalo?
Ili možda koju o ratnim zločinima NATO vojnika u Iraku i Avganistanu?


Sa pitanjima bih mogao da nastavim do sutra, a odgovor je samo jedan - Charlie Hebdo je instruisan kao i većina zapadnih medija da tendenciozno i maliciozno obrađuje dešavanja u svetu. To što se povremeno sprdaju sa svojim predsednikom, što razapinju Le Penovu, i što herojski pljuju po Ibrahimoviću i Depardjeu koji neće da plaćaju porez - to je sve previše mlako i ništavno u poređenju sa nivoom vređanja i pljuvačine koji iskazuju ka onima koji su od strane zvanične NATO politike obeleženi kao "neprijatelji slobodnog sveta", među kojima su i genocidni Srbi.

U mom prethodnom postu ćeš pročitati sve šta sam o tome hteo da kažem, a ako hoćeš još bar 30 tendenciozno-malicioznih naslovnica tog časopisa iz Charlie Hebdo PDF torenta, ti reci, mada ja ne bih želeo da sve ovo ode u tom smeru. Njihovo maliciozno pisanje je pravilo, a ne izuzetak. Lako je pljuvati po nečijoj religiji i ubeđenjima bez ikakve mere, ali to te ne kvalifikuje automatski da poneseš oreol "vesnika slobode govora", jer tendenciozna pljuvačina nije dobronamerno korišćenje slobode govora.

Ja sam npr. agnostik, ne verujem ni u jednu od zvaničnih religija, ali mi ne pada na pamet da se sprdam sa Isusom, Budom, Muhamedom i Mojsijem bez ikakve mere. Zašto? Zato što postoji ogroman broj ljudi koji religiju upražnjava sa namerom da postanu bolji ljudi, bolje osobe. Ja to shvatam i vređanjem religija ćeš uvrediti i ne tako mali broj ljudi koji su istinski dobri i trude se da budu ispravni. Charlie Hebdo nikad nije pokazivao ni trunku takvog razumevanja, već pljuje bez ikakve granice po svima i svakome, ne pravi razliku između smernog, dobrog vernika i ekstremiste, između dobrog sveštenika i pedofila u mantiji. Način na koji se ti novinari i karikaturisti ponašaju samo stvara netrpeljivost i netoleranciju, koje npr. i u njihovoj Francuskoj ima i više nego dovoljno. Šta jedan istinski dobar čovek muslimanske veroispovesti može da pomisli kada vidi u časopisu Muhameda kako je izvrnut ruglu sa svinjskom glavom ili hrišćanin kad vidi Isusa kako seksualno opšti sa bogom? Kakve to veze ima sa ekstremistima ili bilo čim smislenim? Tu je u pitanju čisto iživljavanje nad verom i neistomišljenicima i na taj način se stvara isključivost, umesto da se stvori društveni dijalog koji je tim novinarima navodno cilj.


Previše je njihovo delo nečisto i zamućeno da bi mogli da se veličaju u anđele.

Smrt ne abolira od odgovornosti, naprotiv.