Pogađa me njihov rad, jer se odnosi na moj narod, između ostalog, ali me ne zaslepljuju emocije.
Ja neću uzeti pištolj i ubiti ih, niti likovati što su stradali. Ja ću samo reći da se ne slažem sa njima, na šta imam pravo,
jer to je sloboda govora, zar ne?
Ja podržavam slobodu govora, ali deo iste je i
necenzurisana kritika na pisanu/izrečenu reč. Pre bih rekao da su emocije prisutne kod onih koji preplavljeni osećajem pijeteta odbijaju da sagledaju realnost i pruže kontra dokaz za to da Charlie Hebdo ima m*da da kritikuje npr. zvaničnu NATO politiku u ratovima po svetu i da sagleda i drugu geopolitičku stranu koja nije mejnstrim i prozapadno orijentisana. Niko ovde ne spori nužnost slobode govora i pravo na tu slobodu Asmodeuse, naprotiv
To što ni ti ni ja nismo čuli do nedavno za Charlie Hebdo nije nikakav činjenični argument u diskusiji o časopisu sa kojim smo sada svi upoznati, jer da jeste i ja bih mogao da pobijem tebe po istom sistemu i cela ova diskusija ne bi ni smela da postoji, jer ko smo mi da pričamo o nečemu o čemu do skora ni jedan ni drugi nismo ništa znali?
Ja sam rekao šta mislim o bezumnicima koji ubijaju zbog karikature i nemoj ponovo da stavljaš znak jednakosti između moje kritike i oružanog napada na novinare. Reči i oružje nisu isto. Kritikovati pisanu reč i likovati nad ubistvom nije isto.
Kada argumentovana kritika ne bi smela da se kaže, to bi odvelo u jednoumlje, a svi znamo šta je to i koliko jednoumlje utiče na slobodu govora.