[Mario Pavićević]

Osvrnuću se na e šoping sa inostranih sajtova jer smatram domaće slabo snadbevenim, a i ako je proizvod već dostupan u domaćim trgovinama više volim lično da ga kupim u maloprodajnom objektu. Jelte, kako mi finansijski uslovi ne dozvoljavaju neki širi obim poslovanja putem internet trgovine, najveći problem sa kojim se ja susrećem je carina. Nemam ništa protiv toga da državi platim deo koji joj pripada, ali smatram da tu oblast treba preciznije definisati. Potpuno je nelogično da pri jednom naručivanju platim carinu 2,000 dinara, pri sledećem naručivanju istog proizvoda ne platim ništa a trećom prilikom platim 5 hiljada. Upravo ova nedoslednost pravi problem, jer je jako bitno znati koliko će te prozivod koji želiš da kupiš zaista koštati, a ne da gledaš u pasulj da li će radnik carine biti raspoložen tog dana ili mu se tvoje ime iz nekog razloga ne sviđa.
Drugi problem je recimo vraćanje robe koja je kupljena iz inostrastranstva zarad reklamacije. Troškovi slanja, carinskog pregleda i slično su često skuplji od vrednosti samog proizvoda a sama procedura prviše komplikovana.