Kao što (nadam se) znate, Šlajmara se latio teškog i nezahvalnog posla da teoretski obradi avanture, tj. objasni osnovne elemente i pojmove žanra. U
njegovoj temi pročitajte šta avanture jesu i treba da budu, a kao dopuna (tj. šta nisu i ne treba da budu) pogledajte
ovo.
Tražeći odgovor na Snežino pitanje u PA
, nabasao sam na vrlo zanimljiv članak Rona Gilberta (koga, verujem, ovde nije potrebno nešto posebno predstavljati - dovoljan je i podatak da je radio na naslovima kakvi su "Maniac Mansion" i "Monkey Island"). Gospodin Gilbert vodi (odličan) (ve)blog
Grumpy Gamer 
i u jednom od njegovih izdanja osvrnuo se na stvari u avanturama koje su loše i koje bi tvorci/kreatori (дизајнери, po srpski) trebalo da izbegavaju. U svom napisu objasnio je šta avanture imaju zajedničko sa filmovima i knjigama [uz ubacivanje i definisanje pojma "privremeno odlaganje neverice" (suspension of disbelief)] i dao svoja pravila kojih bi autori avantura trebalo da se drže, a koja je - što mi je posebno interesantno - i sam kršio (kaže on)
.
Neke od falinki avanturističkih igara koje nerviraju Rona Gilberta već su apostrofirane u ovoj temi (Dijego ih je onomad, mislim, najbolje potkačio), ali ima i dosta dosad nenaglašenih a koje nas (igrače i ljubitelje avantura) sve ponekad izvode iz takta. Pročitajte
ovaj zanimljiv tekst, nećete se pokajati.