Tehnička napomena
Svesrdno preporučujem da ovu avanturu igrate preko programa
ScummVM, i to što novije verzije, budući da je IHNMAIMS stavljena na listu podržanih igara tek odskora. Ja sam upotrebio verziju
0.13.1 i sve je besprekorno funkcionisalo.
Gameplay, zagonetke
Iako je u IHNMAIMS mnogo toga dobro urađeno, moram najpre da kažem da ima i puno falinki, pogotovu od jedne sorte koju najmanje volim u avanturama. To je stvar koju (uz umiranje i akciju) najteže podnosim u igrama ove vrste: mogućnost da napredujete u igri a da niste (u određenom vremenskom periodu) uradili sve što je potrebno za kasnije. Primer: U jednoj ulozi obavljate razne zadatke u periodu od tri dana. Moguće je da u prvom/drugom danu ne uradite ono što je potrebno posvršiti na jednoj od lokacija, a da vas igra ipak pusti dalje pa da se posle pitate šta je pošlo nizbrdo. Što je najgore, ničim nećete biti obavešteni da ste nešto preskočili ili pogrešno uradili! Propust ćete uvideti tek kad se latite pomoći i pročitate walkthrough ili UHS hints, a onda vam ne preostaje ništa drugo no da učitate poziciju sačuvanu pre kobnog previda.
Ako ste na vreme sačuvali pravi položaj.
Osim toga, često ćete u igri biti izgubljeni i bez predstave šta radite i kako dalje. Autori su, držim, morali da posvete više pažnje ovom čestom problemu i da doture igraču konkretnije direktive, pogotovu kad se ima u vidu kompleksnost radnje.
Još jedna mučna stvar: često u dijalozima (dialog tree) imate "grane" posle čijeg izbora stradate a da se to ničim (logikom, dotadašnjim tokom radnje, nekom natuknicom) ne nagoveštava. Jednostavno ćete morati da se učite na sopstvenim greškama i da sačuvate pa posle pada učitate poziciju.
U ovoj igri ćete naići i na stari (odvratni) sistem po kome u prizorima nema ničega korisnog za videti/pokupiti pri prvoj poseti, ali zato ima pri sedamnaestoj ("sindrom nema ga pa ga ima" u mom privatnom rečniku)! Na taj način autori su osigurali da igra traje mnogo duže a vama je kao igraču zagarantovano puno šetanja i mlaćenja okolo sve u nadi da će pri nekoj narednoj poseti jednim te istim lokacijama konačno nešto relevantno iskrsnuti.
To bi (uglavnom) bilo ono loše, a sada ono dobro.
Radnja, odnosno otkrivanje životnih trauma likova, je po meni najjača strana ove avanture.
Kada krenete u odigravanje priče nekog od ovih neobičnih karaktera o njemu znate vrlo malo, da biste (kroz traženje predmeta, rešavanje zagonetaka i razgovore sa - isto tako zanimljivim - sporednim likovima) postepeno sve više i više spozna(va)li kakva ga je nevolja snašla.
Zagonetke su sve od reda ili inventarske (treba ubosti pravi predmet) ili "dijaloške" (treba ubosti pravu repliku). Predmeta je malo, odlično su sakriveni (ima i pixel-huntinga!) a namena im je često nepredvidiva.
Ovo je manje-više klasična point&click avantura, što znači da sve radnje radite jednom rukom (u kojoj je vaš verni miš), tako da drugom možete slobodno da ubacujete u sebe kikiriki, čips, kokice, sarme ili da (kao ja) držite čašu sa svojim omiljenim pićem.
Grafika, glasovi, muzika
Iako poprilično morbidna (i dosta stara), grafika ove igre me je smesta pridobila. Neobično grubi i osobeni likovi, čudne teksture materijala i šrafure pozadina, kolorit kao na slikama nemačkih ekspresionista (puno crne, crvene i zelene boje) čine IHNMAIMS jednom od grafički najoriginalnijih avantura u koju sam se upustio. Verovatno se neće svako ovako oduševiti, ali i ako vam se vizuelno ne dopadne, ovo delo ima još puno toga da ponudi.
Glasovi junaka ove drame su dobro i pažljivo odabrani, sasvim odgovaraju likovima, a posebno bih istakao Goristera čiji hrapav glas savršeno ide uz njegovu sirovu pojavu. Harlan Elison je obavio đavolje dobar posao u ulozi Ema: bio sam ubeđen da Alied Mastercomputera "voisuje" neki profesionalac i baš sam se pitao ko je to, da bih na kraju u odjavnoj špici video piščevo ime. Svaka čast ovom SF bardu!
Muzika je (poput grafike) takođe originalna i prilagođena klaustrofobičnom ugođaju naslova. Često deluje uznemirujuće, ali se čovek brzo navikne i zanet mozganjem prestane da je registruje.
Sve u svemu
Četiri dana sam se družio sa junacima i neobičnim svetovima gospodina Elisona. Psovao sam, čupao kosu, blenuo sluđen u monitor, špartao pointerom po celom ekranu u potrazi za nekim mestom od značaja, pitao se čemu ovo ili ono služi, šta neka uvijena rečenica znači, vraćao se iz ćorsokaka na stare sačuvane pozicije, prebirao po UHS-ovim porukama (gledajući da što manje vidim a iskobeljam se), zaglavljivao sam se i odglavljivao i na kraju igru nekako prešao. Svašta mi je za to vreme prolazilo kroz glavu, samo jedno nisam ni pomislio - da batalim ovo izuzetno originalno i intrigirajuće delo. Ne znam za vas, ali za mene je to siguran znak da je neka igra dobra (da, zbog želje da budem objektivni kritičar, ne kažem
odlična). Bolju preporuku za neku avanturu ne umem da dam.
IHNMAIMS nije uopšte laka igra i dobar deo vremena nećete imati pojma šta radite i kako dalje, ali i pored svih njenih mana (a, kao što rekoh, ima ih) meni je valjda legla i osvojila me, pa to i vama želim i preporučujem vam je.