[Shlaymara]

Point and Click (P&C) interfejs sa jednim glagolom

Kasnije su pojavio i interfejs sa samo jednim akcijskim glagolom. U ovom interfejsu postoji samo jedna moguća akcija nad nekim objektom. Za karaktere razgovor a za objekte istraži ili koristi (u zavisnosti od toga da li neki objekat može da se pokupi). Glavna razlika u poređenju sa prethodnim interfejsima je u tome da se težilo ukombinovati istraži i koristi istovremeno tj da se informacije o objektu daju neposredno pre samog korišćenja. Još jedna karakteristika ovog interfejsa je da je kombinovajne predmeta bilo olakšano nedozvoljavanjem pogrešnih kombinacija. Recimo, imate neki predmet u inventaru i želite da ga kombinujete sa nekim objektom. Uzmete predmet i kada kursorom miša pređete preko objekta on postane neaktivan tj igra ne dozvoli kombinaciju. Tek kad odaberete pravi predmet igra dozvoli kombinaciju i proizvede akciju. Zbog svega ovoga, igre bi postale jako jednostavne pa su autori morali da pribegnu drugacijim principima igranja. Ranije je bilo dovoljno da se ukombinuju predmeti čime bi se izazvala akcija koja bi pokrenula neki događaj. Sada se moralo izvesti nekoliko akcija pravim redosledam kako bi se događaj pokrenuo.

Point and Click (P&C) interfejs sa jednim glagolom i bez inventara

Ova interfejs je popularizovala kompanija Cyan Worlds sa njihovom igrom Myst. U ovom tipu interfejsa postoji samo jedan akcijski glagol koji se koristi za navigaciju, istraživanje i korišćenje a igrač ne poseduje inventar jer ne postoji klasična interakcija sa objektima tj predmetima. Od igrača se zahteva da neke objekte dovede u određeno stanje kako bi se pokrenuo događaj. Objekti su obično kompleksne slagalice (samosadržajne) sa ogromnim brojem mogućih kombinacija koje nije moguće rešiti nasumično. Zato igrač mora da shvati po kakvom obrascu su napravljene i da u pažljivim promatranjem Sveta pronadje sličan obrazac kako bi dobio informacije o mogućem rešenju.

Hibridni interfejsi

Iako su P&C interfejsi dominantni (čak i danas), pojavom 3D okruženja u video igrama nastali su hibridni interfejsi. Dok su u P&C igrama preferira Svet sa jasno odvojenim lokacijam, 3D okruženje je dovelo do toga da se Svet prezentuje kao jedna celina u kojoj se igrač slobodno kreće (nalik FPS igrama). U početku je kretanje bilo ograničeno na predefinisanu putanju po tzv čvorovima (nods) a kasnije, kako su kompjuteri napredovali, uvedeno je slobodno kretanje tzv real-time kretanje. Zbog ovoga, upravljanje mišem više nije bilo praktično pa se za kretanje koristila tastatura ili gamepad a za ostale akcije miš.


Moderne avanture najčešće kombinuju nekoliko ili čak sve interfejse, iz svakog uzimajući ono najbolje ili ono šta najviše odgovara zapletu u konkretnoj igri. Interfejsi su vremenom postajali sve jednostavniji kako bi se igračima olakšalo igranje tj da bi se više posvetili rešavanju problema u kontekstu priče i istraživanju Sveta, nego pronalaženju dobitnih kombinacija predmeta. Samim tim, avanture su postjale veće i dozvoljavale su autorima da implemetiraju kompleksnije priče i zaplete.