Onda sam primetio nešto čudno. E i njegova ekipa su svi do jednog bili vampiri! Međutim, bilo je nešto čudno u vezi sa njima što mi nije bilo jasno. Kada sam ga pitao kojem klanu pripadaju sasuo mi je priču kako ih svi to pitaju, ali oni ne znaju ništa o tome. Zatim mi je rekao da su im lokalni vampiri nadenuli čudno ime:
tankokrvni. Rekao mi je i da je čuo nešto o tom nazivu od svoje devojke Lili, koja ga je, u međuvremenu napustila, ostavivši ga u ovom, vrlo čudnom stanju. Naime, rastali su se one noći kada mu je ona prenela svoju vampirsku kletvu, ali ju je on oterao, tako da nije stigla da mu objasni išta o vampirizmu. Zamolio me je da je pronađem. Kao jedini trag mi je naveo to što je Lili često posećivala obližnji kafe – restoran. Prihvatio sam ponudu iz želje da saznam nešto više o
tankokrvnima, kao i uopšte o vampirskom stanju.
Oprostio sam se od Ea i popeo stepenicama uz liticu. Na vrhu sam ugledao ograđenu kućicu ispred koje je stražario jedan razbacanko tupavog izraza lica. U blizini se nalazio i jedan stari, beli kombi.
Pretpostavio sam da me, ovakvog kakav izgledam, neće pustiti ni da priđem ulaznim vratima. Stoga sam se poslužio lukavstvom. Aktivirao sam urođenu sposobnost mog klana – Nevidljivost. Međutim, pošto ješ uvek nisam poznavao sve tajne ove vampirske discipline, ostajao sam nevidljiv samo u čučećem položaju, te sam tako morao da se na sve četiri prikradem kući.
Lako sam izbegao gorilu sa ulaza tako što sam se prošunjao iza kombija i provukao kroz ogradu na drugoj strani dvorišta pošto sam odvalio jednu od dasaka. Prišao sam prozoru i video da je kuća puna ljudi koji su bili naoružani pištoljima i palicama. Ja sam, sa druge strane, imao metalnu štanglu koju sam dobio pri svom susretu sa Džekom, kao i pištolj, ali je njih bilo više.
Odlučio sam da ih udarim iz senke. Obišao sam oko kuće i video prekidač za struju kojim sam isključio napajanje u celoj kući. Iznutra se odmah začula vika, a jedan od ljudi, koji je bio u belom mantilu je pritrčao prozoru koji se nalazio pored prekidača. Požurio sam do obližnjih sporednih vrata koja sam obio i ušao u kuću.
Efekat Nevidljivosti je do tada već ispario, ali to više nije bilo bitno jer sam uspeo da neopažen uđem unutra. Lik u belom mantilu je verovatno bio hemičar kojeg je Merkurio spominjao, te sam odlučio da mu se odužim za muke koje mi je priredio. Dopuzao sam do njega pazeći da me ne vidi niko iz susedne sobe, skočio mu za vrat i iscedio ga do poslednje kapi krvi.
Ovo je bila prva krv koju sam okusio u svom vampirskom (ne)životu i bila je odlična. Dugo sam pio dok se hemičar koprcao pokušavajući da se oslobodi mog stiska, a onda je njegovo beživotno telo palo na zemlju.