Ćao, omiljeni svete!
Jedini CoD koji sam odigrao od početka do kraja je originalni "Call of Duty".
Bio sam u osnovnoj školi i ostavio je u to vreme na mene zaista izvanredan utisak.
Mama me je često kritikovala "kako puno buljim u monitor" pa sam koristio svaki trenutak kada nije u blizini da uhvatim još jedan minut igre, ah ti veseli dani.
Voleo sam (i još uvek volim) tematiku i priče starijih ljudi iz drugog svetskog rata, svoju baku sam "iscedio" sa pitanjima o istom i šta se u to vreme zbivalo u našem selu, ona sada ima 92. godine, a moj komšija učesnik u NOB ima 95. godina.
Izjavio je da mu je u sećanju još uvek živ osmeh ljudi nakon oslobođenja od okupatora.
Nastavak CoD-a koji mi je ostao u lepom sećanju je "Call of Duty 4: Modern Warfare".
Kolega sa fakulteta je još jednog kolegu i mene u 2. godini pozvao da igramo MW kod njega u stanu.
Imao je 3 računara i u LANu smo igrali "Free For All", bilo je zaista zabavno iskustvo, naprosto mi nedostaju ti dani kada smo mogli da sedimo jedni pored drugih i dobacujemo nešto jedni drugima, radujemo se i plačemo, ali na kraju je ceo smisao bio u dobrom druženju.
Nedostaju mi ti dani kada sam svoj prvi "Svet Kompjutera" našao i čitao na tavanu svoje stare seoske kuće a programiranje smo radili iz ljubavi a ne zbog novca.
Sve najbolje od mene, neka najbolji pobede a SK nam živi još dugo. <3