[doctor]

Prešao. Ne mogu čak ni da iznesem opšti utisak o igri, kvalitet i ton igre strašno variraju pa ću probati da pokrijem jedan po jedan segment igre.

Napucavanje je uglavnom odlično sve dok ga ima. Igru sam igrao na hard težini i po meni to je optimalno za svakoga ko ima iskustva sa fps igrama i prelazi igru po prvi put. Municije ima i više nego dovoljno za svo oružje, čak možda i previše, praktično ni o čemu nisam morao da vodim računa, finger on the trigger. Machinepistolen (ili kako god) jedini jedu municiju mnogo brzo i tu se začas ostane bez metaka, kao i bez baterije kod Laserkraftwerka.
Svo oružje je izuzetno zabavno za koristiti i to bi mi verovatno i bila glavna motivacija da prelazim side-misije (atentati raznih high-ranked komandera na nivoima iz kampanje) ako se na to odlučim.

Stealth deonice su katastrofalno loše u poređenju sa prethodnom igrom i uglavnom sam gledao da samo dođem što bliže komanderima i odmah uletao u fajt - pobogu želim da se zabavim, ovo je Wolfenstein. Problem su konstantni respawn waveovi koji su tu sve dok ne smaknete komandere i neprijatelji vam konstantno uleću u bubrege sa lokacija koje ste očistili 3 sekunde ranije i pojavljuju se sa mesta gde jednostavno fizički ne mogu da se spawnuju, to je trebalo da se reši bolje.

Apgrejdovi za samog BJ-a (da ne spojlujem dalje od toga) i oružje su slabije rešeni nego u prethodnom delu - neke stvari se leveluju automatski, neke apgrejdove otključavate kroz apgrejd kitove a neke kroz suvišne i glupe side-questove. Doom je imao odličan apgrejd sistem ali je imao i gameplay loop u fazonu krljaj-istražuj-apgrejduj-repeat a u Wolf 2 je taj sistem toliko suvišan da sam nakon 2 korisna apgrejda prestao da tražim kitove i uživao u ostatku igre bez razmišljanja o tome i tim perkovima koji se dobijaju automatski kroz igranje - šta sam dobio dobio sam.

Što se topovskog mesa tiče borba sa robotizovanim neprijateljima je po meni najzabavniji deo igre dok su klasični vojnici jednostavno neupečatljivi i dosadni zato što ih često nema u dovoljnom broju i dobrom rasporedu za zanimljivu borbu.
E, da, AI je katastrofa.
Nivoi su solidno odrađeni ali kvalitet varira, moglo je to mnogo, mnogo bolje i moralo je. To verovatno u ovoj igri najviše i utiče na kvalitet napucavanja.

Priča koja je u ovoj igri veliki faktor je ista kao i gejmplej, sve dok je fokusirana na tematiku koju treba da obrađuje sve je okej. A onda se dese neke idiotske stvari. Pa se onda opet unormali. Pa opet neki debilni momenat. To uključuje i sinematike kroz koje je ispričano 90% priče - kvalitet samih sinematika je na nivou ali radnja istih često nema previše smisla. I traju dosta dugo ali su prilično zanimljivi tako da mi to nije smetalo, taman odmorim od roštiljanja.
Karakterizacija sporednih likova je dosta plića nego u prethodnom delu i to mi ne bi ni smetalo kada igra ne bi pokušavala da mi ispriča priču - ovako smeta, ako već pratim šta se dešava trebalo bi da bude i likova koji sve to nose. Opet, većina njih ima određeni šarm i prilično su dobro definisani tako da to ima prođu.

Muzika je dobra i solidno upotpunjuje atmosferu ali sam očekivao više, posebno u određenim deonicama kada sve pršti a muzike nigde da sve to isprati. Zvuk u igri generalno je veoma dobar, ambijentalni zvuci, oružje, voice acting, sve je sjajno.

Tehnički aspekt igre je vrhunski. Jedina zamerka je malo slabije ispoljen AO u gameworldu i lošije teksture. Ono što je sjajno jesu izuzetno detaljna okruženja (slabiji eksterijeri, doduše) i apsolutno neverovatno osvetljenje. Kao što je Tiago Sousa pisao negde - igra zaista uzima u obzir osvetljenje svega - dima, particle efekata, materijala, ama baš svega. Volumetric efekti i particle efekti, senke, kao i sve ostalo oduzimaju dah jer ima neverovatno mnogo stvari koje se renderuju po tom pitanju.
Doduše, subjektivno, prošlogodišnji Doom meni lično i dalje izgleda lepše (isti engine, ko nije upućen). Ali kada se sve sagleda ova igra je pomerila neke stvari korak dalje, što se grafike tiče.
Igru sam nasvirao na maksimum na konfi iz profila sa TXAA na maks (bez MSAA) i letela je, Vulkan je sjajan. Imao sam nekoliko zabadanja i crasheva ali ništa strašno u principu.

U principu sve u igri varira od "OOOOH COME ON BRING IT ON YOU NAZI SCUM" do "šta koji moj?" momenata i po pitanju gejmpleja i priče i svega što igra nudi. Igra je meni trajala oko 7 sati i voleo bih da je bilo barem 10 i da su ta dodatna 3 sata bila čisto napucavanje. Onda bi utisak bio mnogo bolji.

Malo poređenja sa prethodnim delom - prethodna igra je dosta bolja, stealth deonice su bile mnogo smislenije i pacing je po tom pitanju bio mnogo kvalitetniji. Priča je bila dobro fokusirana i nije bilo mnogo varijacija u kvalitetu. Ovde su pokušali da sabiju sve ideje u jedan paket i nisu uspeli u tome.

Ako bih morao da joj dam ocenu - 7/10.
Ako bi me pitali da li da je odigrate? Da, ako ste fan fps igara svakako ne treba propustiti Wolf 2 a ako i pritom volite da vam igra dozvoli da odmorite od krljanja uz serviranje priče kroz poduže sinematike između nivoa - biće vam još bolje.
Ako bi me pitali da li je dovoljno dobra za replay? Ne znam. Trenutno bih radije ponovo odigrao The New Order, videću kroz koji mesec kad se slegnu utisci.

Neuravnotežen kvalitet same igre i gubljenje fokusa tokom storytellinga najviše srozavaju konačan utisak. Kao i retardirane (ali i opcionalne, naravno) stealth deonice.