Potpuno se slažem da određenim avanturama (više) leži da u sebi imaju "zaginuće" glavnog lika.
A ima i onih autora igara kojima je neko opasno mesto samo način da (vestački) produže igru.
I tu ima različitih slučajeva. Negde programer ostavi igraču dovoljno vremena da isproba nekoliko "finti" [promenu kretanja, upotrebu različitih "ajtema" iz inventara (inventory)] pre nego što pogine, dok ima i igara gde čak i kad tačno znate ŠTA treba da se odigra, teško to izvedete ako ste slabijih refleksa.
Pažnja, SPOILER!
Kao primer bih naveo igru
Gabriel Knight 3, gde u završnoj sceni treba ubiti demona. Vreme koje je tu igraču na raspolaganju pre nego sto mu đavo otkine glavu je toliko kratko, da sam imao grdne muke da izvadim talisman pre nego što me antihrist zaskoči. Da muka bude jos veća, igrač mora (čim prođe prethodna cutscene!) da se udalji od demona i tek onda krene u akciju. Naravno, sve se ovo da naučiti metodom "trial-and-error", ali ne mogu da se otmem utisku da je tvorac igre bespotrebno zakomplikovao stvari.
I kad sam video sta treba da se radi, trebalo mi je još dosta vremena da zakoljem životinju.
Toliko.