Citat:
|
Sarmatian kaže:
Prvo da budem malo cepidlaka (pretpostavi, podsticu).
Vrlo interesantan tekst. Mislim da bi trebalo posvetiti vise paznje koliko igre pozitivno utice na decu. Razni tekstovi, radovi, emisije se bave stetnim uticajem igara, medjutim, cini mi se da jako malo bavi pozitivnim uticajem igara. Ja sam preko igara naucio engleski. Preko civilizationa sam se zainteresovao za istoriju i geografiju na primer. Nekako svi tekstovi na temu uticaja igara sadrze opsirno objasnjenje koje su negativne strane, i onda, negde pri kraju, se samo pomene da ima i pozitivnih. Mislim da bi vi strucnjaci trebali podjednaku paznju da posvetite obema stranama.
Sto se tice pitanja kako spreciti, mislim da je to zamena teza. Prava stvar je preventiva. Znaci zakljuciti koji faktori i u kojoj meri uticu na to i onda uticati pre nego sto se desi "zavisnost" od igara. I onda ne sprecavati nego usmeravati tu sklonost dece ka igrama, ka necem kreativnom i korisnom...
I ako mogu pitanje jedno da postavim, posto vidim da se bavis time. Mnoge igre zadrze sex, nasilje itd... Da li je bilo istrazivanja u kojoj meri to utice na osobu da te stvari uradi i u stvarnom zivotu? Odnosno da li virtuelno nasilje stvara zelju da se to uradi i u stvarnosti, ili naprotiv, smanjuje zelju za tim, jer na neki nacin zadovoljava te potrebe?
|
Blamaža, ispadoh nepismen
. U svakom slučaju hvala ti. Dobro je što ima vas koji paze na takve stvari.
Što se pitanja tiče potpuno je na mestu. Stručnjaci su prilično podeljeni (kao i uvek). Većina veruje da deca imitiraju ono što vide u medijima, pa i da oponašaju likove iz video igara. Oni imaju čak i jake empirijske dokaze ( neki su utvrdili da se klinci više tuku u školskom dvorištu posle igranja nasilnih video igara i slično) a iza svega stoji psihološka teorija o "učenju po modelu". Nažalost tako kažu strana istraživanja, a nama ostaje da verujemo ili da ustanovimo da li je to tako ili nije. Doduše ima i onih koji veruju da igre pomažu deci da se "isprazne" i rasterete frustracija ali ih praksa nažalost sve više demantuje. Što se seksa tiče to je takođe veliki problem, o kome se dosta priča i piše na zapadu, ali i tema za sebe.
Ja sam lično putem igara naučio bar isto toliko koliko i putem televizije, filma i knjiga.Stručno i odgovorno tvrdim da škola daleko zaostaje za savremenim medijima po pitanju mogućnosti za vaspitanje i obrazovanje dece. Tako će biti dok matore glavonje
ne skapiraju da se treba prilagoditi školu savremenim potrebama društva. Uz sve to u našim školama je opšte rasulo i moralna propast, a to dolazi od nastavnika i roditelja dok deca samo uče na primerima. Pričam ovo jer sam viđao sve i svašta po školama. Imajući u vidu ko tamo radi ne možemo da se nadamo dobrom, bar dok priroda neke od njih ne uputi u večna lovišta ili barem u penziju.