Pozdrav svima. U mom društvu nema manijaka koji vole ove (kako oni kažu) sado-mazo strategije a ja ne mogu bez njih. Ne brojim više koliko puta sam pravio pauze od po nekoliko dana da bih "napunio baterije" za nastavak misije. Stvarno neki put, bar na mene, deluje traumatično. Nisam ljubitelj tenkova, možda zbog toga što znaju da se zaglupe kada ne treba i neki prokleti pešadinac ga oduva običnom "kašikarom"
Ali artiljerija, e to je već druga priča. Od starta dajem akcenat na artiljeriju da bi što pre postali iskusni veterani a onda je sve lakše. Prvo ide "oranje" a onda upad sa tenkovima i pešadijom. Trenutno igram The Day After - Cuban Missile Crisis koja je u principu ista igra ali bar pešadija sama kopa rovove.
Blitzkrieg 2 nisam igrao a posle pročitanih komentara mislim i da neću.