[Petar Lončarević]

Pre svega, ja se izvinjavam što malo kasnim sa svojim doprinosom, ali opravdano je. Takođe, detaljno sam pročitao temu, ali je moguće da ću neke stvari pomenuti opet te se izvinjavam za ponavljanje.


1. Sa kojim problemima se suočavaju trgovci i pružaoci usluga u procesu prodaje roba i usluga?


Nisam previše upućen u problematiku e-trgovine kada su u pitanju trgovci, ali pošto bih i sam u jednom trenutku želeo da pokrenem neki e-biznis malo sam istraživao. Koliko ja znam, dosta je veliki problem što jako malo banaka pruža usluge koje bi omogućile trgovcima e-trgovinu. Ja znam da Banca Intesa pruža, i možda još nekoliko. Ko je stručniji za ovo neka me ispravi ako grešim.


Takođe, uvoz, izvoz i zamena proizvoda koliko znam nije uopšte regulisana kada je u pitanju e-trgovina.


Evo jednog primera koji se meni desio, ali se može smatrati da vraćanje robe može biti samo komplikovanije za pravna lica. Radi se o vraćanju paketa prodavnici iz Britanije:


„Hi,

If this parcel is returned to us, the tax will have to be paid regardless by
us. FedEx will also make a further charge of 40 UK Pounds for the return
shipping cost (this is because we do not get our usual discount on outgoing
parcels). We estimate the total cost of returning this will be over 100 UK
Pounds.

If you definitely do not want this parcel, then we will allow them to send
this back, but we will need to recover that money and will only be only to
refund you approx 6.39 UK Pounds.

We strongly suggest that you contact FedEx before the end of the week to
collect this (tracking number xxxxxxxxxxxxx, http://fedex.com/rs/) because
returning it is a very expensive process.“

2. Sa kojim problemima se suočavaju krajnji kupci?


Pri kupovini od domaćih trgovaca i pružalaca usluga primetio sam da najčešće prihvataju samo uplate putem profakture/uplatnice ili lično po uzeću, što čini e-trgovinu prilično standardnom trgovinom čak i kada se uzme e-bankarstvo u obzir. U retkim slučajevima u kojim se može platiti karticom, susrećemo se sa problemom da u nekim bankama osnovne debitne kartice nemaju mogućnost plaćanja preko interneta, dok je osnovna valuta kod internet kartica euro, gde se gubi na konverziji pri plaćanju.

Kada se govori o kupovini kod inostranih trgovaca i pružalaca usluga, nisam imao nekih problema osim visoke carine i već pomenutih višestrukih standarda pri određivanju visine iste kada pošiljka ide preko standardne pošte. Kod isporuka preko kurirskih službi postoji jedan ogroman problem kada su u pitanju isporuke za fizička lica, sa kojim sam se juče i lično susreo. Naime, radi se o špediciji. To je proces kome bi trebalo da podležu samo firme, ali ne i fizička lica iz razloga što kada se poručuju stvari za ličnu upotrebu koje su prilično lagane nema potrebe za špedicijom što dokazuje i činjenica da kada vam paket stiže preko regularne poštanske pošiljke u carinskom izveštaju nema stavke špedicije. I ovo mi je vrlo novo, pošto mi se po prvi put desilo, pa neka me neko ispravi ako grešim. Konkretan primer ću opisati u nastavku. Poručio sam prošle nedelje neku torbu za opremu i po prvi put umesto preko standardne pošte naručio preko DHL kurirske službe. Malo je veća od standardne torbe za laptop i mislim da je ceo paket ispod 4 kg. Juče u toku poslepodneva sam od prodavnice u kojoj sam kupio torbu dobio e-pismo sa naznakom da se javim DHL odeljku u Srbiji. Nakon kontakta sa DHL odeljkom u Srbiji prosleđen sam na DHL službenike u upravi carina koji su mi objasnili da je paket zadržan zbog potrebe za carinjenjem (što je u redu), ali da takođe treba da se odradi procedura špedicije koja bi me kod njih koštala oko 5.500,00 dinara. Carina bi takođe ispala oko 5.000,00 dinara, tako da bi me isporuka torbe koštala oko 13.800,00 dinara sa troškovima isporuke koje sam platio pri naručivanju za torbu koja košta oko 9.200,00 dinara. Znači da isporuku plaćam DHL-u 9.000,00 dinara (3.500,00 od Britanije do Srbije i 5.500,00 špedicija od Carine do kuće), dok torba košta 9.200,00 dinara a carina oko 5.000,00. Ko je osmislio ovaj genijalni plan?! Špedicija je skuplja čak i od Carine!!! Kako je ovo moguće?! Srećom, postoji opcija da neko drugi odradi to oko špedicije, što može uštedeti par hiljada dinara, ali svakako ste kao fizičko lice uslovljeni da radite proceduru špedicije kojoj bi trebalo da podležu SAMO FIRME, ali NIKAKO I FIZIČKA LICA!!! Razlog zbog kog sam poručio torbu preko FedEx-a je mogućnost praćenja pošiljke i brza isporuka, ali da sam znao tada šta me čeka, definitivno bih se odlučio za običnu poštu koja je jeftinija za isporuku, a ujedno je jeftinija i za preuzimanje pošto nema troškova oko špedicije nego se plaća samo carina i PDV.


Mislim da je ovo prilično dobar primer kako je (ne)regulisano nešto što je direktno vezano za fizička lica.

3. Koji su to drugi problemi koji usporavaju, ograničavaju ili na drugi način štetno utiču na brži razvoj e-trgovine?


Pružanja/korišćenja infrastrukturnih usluga (ISP, hosting itd) ne predstavljaju problem zato što imamo dosta razvijenu strukturu ITC kompanija. Kao što je neko već rekao, mnogo jeftinije je tehnički uraditi e-prodavnicu nego završiti papirologiju.


Što se ugovornih odnosa (osiguranja, reklamacije, garancije itd.), administrativnih procedura (registracije firme, vođenja knjigovodstva, obračunavanja poreza itd.), finansijskog poslovanja (načini plaćanja, domaći i strani payment provajderi itd.) i logistike/dostave tiče znam samo da kod nas radi jako malo agencija za transfer novca koje svoje usluge naplaćuju jako skupo u zavisnosti od količine novca koji se prenosi.