Citat:
C64freak kaže:
Doom 3 je imao akcenat na prici (nije bog zna sta) koja je napredak u odnosu na Doom 1 i 2 takodje grafika i horor atmosvera su bili veoma velik napredak o odnosu na 1 i 2, sad jeste gameplay malo promenjen na hodnike sunjanje etc sto meni nije smetalo cak mi je i bilo zanimljivije da se sunjam nego da malo malo pa naletim na 50 demona koji bleje na random lokacijama bog te pitaj zasto .
Stvar koju ne mogu da razumem je to po svaku cenu Doom 4 izasao i odmah je DO JAJA? Zar nije poenta da se nastavak\remake drzi osnove originalne igre samo naravno da bude unapredjen ili eventualno izmenjen al da se i dalje drzi onoga zbog cega smo ustvari i voleli da igramo original?
|
Lično nemam ništa protiv priče u igri kao što je Doom sve dok me ne prekida u krljanju. I štaviše novi DOOM ima solidan lore koji može da se konzumira kroz Codex entries a i priča je vrlo mistična i nejasna - ko je Doom marine (da li je u pitanju originalni lik, lik iz DOOM64 ili neki novi marinac). Sve u svemu - skroz pristojno, priča je tu i ne davi.
S druge strane priča u Doomu 3 je od samog starta smeće i ni sama ne kapira da je apsolutno irelevantna u igri koja u nazivu nosi Doom. Šunjanja koje ti spominješ u D3 nema ni u tragovima nego ima krljanja po uskim hodnicima sa karakondžulama koje ti se spawnuju sa leđa svaki čas. Igra je dosadna, predvidiva, napucavanje je katastrofalno loše... Jedan veliki tech demo i samo delić onoga što je mogla biti da se nije toliko forsirao push novih tehnologija - okruženja otvorenija od onih koja su prisutna u D3 igri teško da bi bagravi GeForce 5900 Ultra mogao da svari.
Čak je svojevremeno sećam se i Thief 3 patio od sličnog problema kao i Deus Ex Invisible War - po cenu tehnološkog progresa su igre izgubile na mnogo čemu.
Dalje što se gejmpleja tiče pogledaj ti kako patetično izgleda D3 u poređenju čak i sa prvim Doomom: mali nivoi, linearizovani, daleko manje varijacije u atmosferi nivoa iako je prošlo više od decenije između te dve igre itd. Gejmplej je u D3 nenormalno usporen, neprijatelja ima daleko manje, krljanje u rangu beonjača je sve što igra u suštini pruža a oružje nema praktično nikakav punch i svaki model izgleda i ponaša se kao da je napravljen od gline.
Kad skineš naočare nostalgičara jasno se vidi kakva je smorčuga od igre Doom 3. Kapiram da se nekome sviđa (nekim ljudima se dopada i Assassin's Creed, eto) ali, objektivno, novi Doom ostavlja Doom 3 u prašini sa apsolutno svakog aspekta. Bio sam i ja tada 2004. nahajpovan na "veliku trojku" te godine i inicijalno bio razočaran ocenom u SK-u jer sam mislio da je igra daleko bolja od toga. Ali Kuzma je lepo zatvorio tekst:
Citat:
|
Ako bismo pravili paralelu između Dooma 3 i svadbe u istočnoj Srbiji, ova igra je prava pravcata vlaška mlada iz bogate kuće, našminkana i nabudžena, sa relativno krivim i dlakavim nogama koje se naziru ispod venčanice donete iz Frankfurta. Četiri godine skockavanja i peglanja morale su doneti daleko bolji rezultat.
|
...a svi znamo šta je još hteo da kaže al' nije smeo kada su ovakve svadbe u pitanju pa treba čitati između redova.
EDIT: A moram da dodam i, što se "nasleđivanja formule" tiče - novi DOOM me je razočarao samo u jednom segmentu - apsolutni nedostatak osećaja neudobnosti što se atmosfere na nivoima tiče. Čak i prvi Doom je umeo da sjajno balansira između čistog power fantasy feelinga i osećaja teskobe i nelagodnosti. Odlazak u pakao u novoj igri je tako mlak i bljutav da sam se tu baš razočarao - nikakav osećaj opasnosti, nikakav hostility, ništa. Dok u E2 i E3 originalne igre kreću da se dešavaju zahebane stvari po nivoima ovde je svejedno gde se nalaziš, samo je važno krljati. D3 je otišao u ekstrem što se toga tiče. D4 je pak otišao na skroz drugu stranu što je okej, barem je vraški zabavno.