Citat:
crazy_chicken kaže:
Draga redakcijo, na stranu svi komentari i kritike, neki su zaista na mestu dok neki...pa ne bas, medjutim, ono sto najvise "bode" oci jesu nepismeni tekstovi.Za jednu renomiranu izdavacku kucu poput "Politike" tesko je poverovati da u tekstovima u casopisu mozemo naci uporno koriscenje lekseme "puno" koja bi verovatno trebalo da predstavlja neki pandan reci "mnogo".Draga gospodo, renomirani recenzenti i lektori.Ukoliko niste znali, puna moze biti casa, saksija ili bilo sta drugo sto ima neku zapreminu, a necega moze biti samo mnogo...nikako puno.O daljim primerima nepismenosti ne bih ni da govorim, ali zaista smeta sama pomisao na to da generacije koje vas citaju i koje bi definitivno trebalo da se, na neki nacin, vaspitavaju na vasem casopisu nisu u mogucnosti da citaju iole pismene tekstove.O pleunastickoj upotrebi reci tipa "cak sta vise" ne vredi ni govoriti, kao ni o potpuno nepravilnoj upotrebi glagola treba...koji se u licnom obliku koristi samo ukoliko je nesto potrebno nekome a nikako u primerima "ta i ta firma je trebala da napravi to i to".Zao mi je sto verovatno dosadjujem vecini forumasa, ali smatram da kao dugogodisnji citalac imam pravo da vam uputim jednu dobronamernu kritiku.Uostalom, udzbenik srpskog jezika nikada nije bio jeftiniji.
|
Što se ovoga tiče, uvek treba navesti konkretan primer - taj broj, ta stranica, taj tekst, taj pasus. Ne verujem da je toga baš toliko mnogo, ali dobro, prihvatiću i razmotriti svaki takav slučaj.
Što se konktretno tiče upotrebe reči "puno", to se može smatrati lošim stilom, ali teško da se može smatrati nepismenošću. Uopšte, vodeći jezički stručnjaci mnogo su tolerantniji nego prosečna starovremska profesorka jezika i književnosti koja ponekad i preteruje. Danas se u jeziku daje
mnogo više slobode nego nekada. Poznati novinar Miro Radojčić govorio je u jednoj TV emisiji o tome kako ga je, na početku karijere, urednik grdio zbog upotrebe izraza "priča se odvija". "Klupko se odvija, a priča se dešava ili događa", govorio je urednik. S današnje tačke gledišta (a možda i s ondašnje), to je čisto preterivanje - gde bismo bili ako bismo govorili, pisali i mislili toliko bukvalno. I to ne mislim samo ja, već i mnogo stručnjaci za jezik.
Što se tiče glagola "treba(ti)" i konstrukcije "čak štaviše" (štaviše se piše zajedno), naravno da svi mi znamo da su primeri koje si naveo predstavljaju grešku i naravno da to ispravljamo. Naravno, uvek ponegde nešto može da se provuče, ponekad neki tekst greškom ne prođe kroz lekturu i redakturu, ali to ne znači da smi svi mi nepismeni, niti da je politika časopisa da takve stvari toleriše, niti pak da se to stalno i često događa.