[bobi]

(ovo bi možda pre trebalo da ide u Cvet kompjutera, nego ovde, ali ajde )

I odjednom sam shvatio da sam se 20 godina vratio u prošlost. Sedoh na klupicu u obližnjem parku da razmislim šta mi je činiti. Pričati drugim ljudima šta se desilo stvarno bi bilo besmisleno i verovatno bi me smestili u ludnicu. Kome se sada obratiti? Ček malo... kompjuteri... oni su u ovom vremenu budućnost... možda da nađem redakciju nekog kompjuterskog časopisa... ionako tamo rade freekovi koji bi možda poverovali u moju priču...hmm...1987? Damn! Pa sada samo SK i Galakasija postoji, nema ostalih.
Ništa, obzirom da Galaksiju nikad nisam čitao, idem u SK.
Ulazeći u trošnu zgradu, čuo sam glasnu muziku još u prizemlju. Pa to je onaj fliper koji se igrao na commodore-u... neki "Dave's midnight magic" ili tako nešto...
Pokucah na vrata u uđoh. Par likova je onde bilo i pravo da vam kažem, nemam pojma ko su bili ti likovi. Gledaju oni mene začuđeno, gledam ja njih i pitam ih ono što mi je prvo palo na pamet (a obično u tim situacijama, ljudima padaju glupa pitanja na pamet):

Ja: Izvinite, da li je ovo redakcija SK?
Saradnik br1: Jeste.
Saradnik br2: Ma jok, samo se pretvaramo.
Ja: Imate li možda par minuta slobodnog vremena, da popričamo o nečemu, ako nije problem?
Saradnik br1: E, važi, nego znaš... sad i ne radimo baš... pa... ako ti nije problem da dođeš u ponedeljak od 9 ujutru. Znaš, biće tu i sekretarica, pa možeš njoj da se obratiš, ona otprilike treba da zna sve što te zanima.
Saradnik br2: Ma pričaj bre druže slobodno, pusti ti ovog druga zamlatu... Da te nije možda neki naš tekst deprimirao?[/B]

(uzdišem i nerviram se, jer je sve baš i pošlo kao što sam i predpostavljao... ovaj prvi me kulira, hoce da dođem kada on verovatno i ne radi... ovog drugog saradnika mi dodje da zgazim kao gnjidu, jer se podsmeva).

Ja: Ej ljudi, neću da okolišem uopšte. Ja sam došao iz budućnosti. Znam sve šta će da se desi... vaš časopis... postojaće i u vremenu odakle dolazim..
Saradnik br1: ...?
Saradnik br2: A iz koje ti to budućnosti dolaziš?
Ja: Iz 2007. Tačno 20 godina nakon ovog dana.
Saradnik br2: A čekaj, što si baš došao ovde?
Ja: Pa kontam, jedino bi vi mogli da shvatite postojeću situaciju. Kompjuteri su sada buducnost, u mome svetu su realnost. Vi ste možda pomalo i čudni u ovome vremenu. U mojem vremanu, prosečna osoba provede bar 5 sati dnevno uz računar, makar to bila neka glupa snajka koja ce da sluša muziku u WinAmp...
Saradnik br1: Pa dobro, OK. Ali kako ti sad misliš da mi tebi pomog...
Saradnik br2: U čemu slušaju muziku?
Ja: U WinAmpu.