[AlexMS]

„Tek što je čovek počeo pomalo da uči, dolazi smrt, pre nego što je stekao iskustvo“ rekao je Volter. Ako je ova misao tačna možemo tvrditi da je Voja Mihailović pobedio smrt. Voja je svoje iskustvo stekao i nesebično prenosio nebrojenim ljudima koji su ga poznavali lično ili preko foruma, koje je opčinjavao svojim širokim znanjem, dobrotom i skromnošću, i njegovo iskustvo kroz njih i dalje živi. Premošćavao je generacije, mladi su u njemu mogli pronaći boljeg učitelja i pedagoga od onih u školi ali nadasve dobrog prijatelja.

Vojino ime je neraskidivo vezano za Svet kompjutera. Počeo je kao saradnik sa tekstovima o domaćem računaru Galaksiji. U svom prvom tekstu „Kako se koriste adrese“ (broj 03/85) objašnjava memorijsko adresiranje i aritmetiku pokretnog zareza u asembleru. Ozvaničen je kao stručni saradnik maja 1986. i kao član uredništva juna 1987. Voja je bio redak čovek koji je spajao tehničke nauke sa društvenim – bio je stručan i za tehničke i za jezičke aspekte tekstova. Kao jedan od stubova redakcije u jednom od teških momenata u časopisu, nastalog usled odlaska tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika, krajem 1987. godine postaje deo glavne uređivačke trojke kao „Stručni urednik“ časopisa. Od tada časopis dobija oblik po kome ga čitaoci pamte i vole i biva na vrhuncu popularnosti na tadašnjem tržištu bivše SFRJ.

Dolazi vreme raspada zemlje, krizne godine, teški dani za izdavaštvo, gašenje časopisa i novina. Vreme kada saradnici napuštaju zemlju i odlaze u inostranstvo. Svet kompjutera ostaje svetla tačka u izdavačkoj kući Politika kao profitabilan časopis i preživljava. Iako je prednost bivstvovanje unutar velike kuće koja može da obezbedi štampariju, papir i prodajnu mrežu, kasa je ipak zajednička a stalno zaposlenje u listu postaje nemoguća misija – uz svega dvoje stalno zaposlnih svi ostali su radili honorarno, među njima i Voja. Kao rezervista biva mobilisan nekoliko meseci na ratište 1991. Nije otišao rado tamo ali nije izbegao, bio je tu, u zemlji i vojsku odslužio pre toga. Takav je bio Voja, skroman i nenametljiv ali postojan – hrabriji kad treba od mnogih. I čovek bez sujete. Stalno zaposlenje u časopisu kasnije dobija neko drugi („Sve će to narod pozlatiti“ napisa Laza Lazarević). Tih godina Voja radi i na novoosnovanoj TV Politici, koja je u početku bila dosta uspešna i gledana ali i dalje je ostao u svom časopisu preuzevši administraciju BBS-a Politika.

Početak 90-tih je i vreme modemskih komunikacija, BBS-ova. Jedan od poznatijih na ovim prostorima bio je BBS Sveta kompjutera, nazvan BBS Politika u nadi da će Velika kuća prepoznati njegove potencijale i podariti mu više ulaznih telefonskih linija, što se nije desilo. Ali desilo se da je BBS izrastao u snažnu vezu između čitalaca časopisa i redakcije, u tom smislu je bio i duhovna preteča ovog foruma. Od kada ga je preuzeo Voja ga je uspešno vodio kroz povezivanje u domaće mreže Pronet i SetNet. To je bila prilika da mnogobrojni ljudi van redakcije upoznaju Voju, nije slučajno da je baš on promovisao saradnju i zajedništvo, to su vrednosti koje je lično gajio. Era BBS-ova je prošla, internet je uzeo maha, broj korisnika je ekponencijalno rastao. Konačno kroz osnivanje ovog foruma još veći broj ljudi bio je u prilici da upozna njegovog Administratora a poruke u ovoj temi svedoče kakav je čovek bio.

Zamišljam šta je čovek kao Voja mogao da postigne da je živeo u nekoj drugoj zemlji, koja više ceni znanje i vredan rad... Ostaje mi kao uteha to što bi u tom slučaju bili u gubitku mi, jer ne bi imali priliku da upoznamo ovog divnog i jedinstvenog čoveka koji nas je oplemenio i koga nikada nećemo zaboraviti.