[Carnex]

NeverWinterNights - Prvo mi je igra bila onako, MEH, ništa posebno. Ali pokušavao sam da igram ambidextrous two weapons wielding true neutral orka i otišao sam suviše među dobrice. Da bi to ispravio ubio sam jednog guarda u pošetnom gradu. Naravno svi su me potom napali i sve sam iskasapio (that was sweet) i pogledam. I dalje sam dobrica... digo sam ruke posle toga.

Baldurs Gate - Feliki sam fan RPGova, igram ih do besvesti. Ali nešto mi ovde smeta do besvesti. Jednostavno mi je nekako neigrivo. Nepregledno... ne znam...

Duke Nukem 3D - Opet ne znam, nema nekog razloga ali mi je uvek bila nekako MEH... igrao sam na silu do sredine druge misije i odustao. Ali sam zato DOOM 2 krljao do besvesti u MP.

Diablo 2 i ostali klonovi - Diablo mi je bio nešto novo. Prešao sam ga sa svim likovima. Posle toga sam ga Revenant i zadovoljio se takvih igara. Naročito zatošro ljudi takve igre nazivaju RPGovima što me i dan danas iritira.

HALO - Ne kapiram šta je tako fascinantno u ovoj seriji tako prosečnih FPSova...

toliko za sada, videćemo sutra