Mit o Wikipediji

[Nergal]

Neko vreme sam se premišljao da li da uopšte pokrenem ovu diskusiju, ali sam se najzad odlučio, pošto je u pitanju jako bitna tema.

Povod je tekst "Pod budnim okom stručnjaka: Wikipedia dobija kolegu u beta verziji" autora Ivana Jelića na 49 str. poslednjeg SK-a. Autor, očigledno impresioniran onim što Wikipedia radi i postiže brani njenu poziciju u odnosu na druge enciklopedija i izražava sumnju u svrhu projekta Citizendium koji će funkcionisati slično Wikipediji ali uz nadzor stručnjaka.

Pošto sam diplomirani istoričar i student postdiplomskih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, mislim da sam pozvan da dam svoje mišljenje o upotrebljivosti i tačnosti Wikipedie, kao i da prenesem mišljenje nekih kolega (asistenata i profesora) sa Filozofskog i Filološkog fakulteta sa kojima sa razgovarao o tome.

Dakle, najkraće rečeno, kvalitet (pseudo)naučnih tekstova na Wikipedii je vrlo nizak! "Konkretna istraživanja su pokazala su pokazala da Wikipedia poseduje veoma visok nivo tačnosti, samo zanemarljivo manji u odnosu na velike komercijalne i neslobodne projekte tog istog tipa." Kakva istraživanja? Ko je vršio ta istraživanja? Takva stvar se ne bi ni mogla istražiti drugačije, sem da stručnjaci iz svih oblasti pregledaju celokupan tekst Wikipedie i procene situaciju (što je zadatak zbog kojih se i stvara Citizendium). I nije u pitanju nikakav "nivo tačnosti", ako se radi o faktografskim podacima onda tekst mora da bude 100% tačan ili je nepouzdan. Tu, prosto, ne postoje nijanse. A članci u Wikipedii su prepuni faktografskih grešaka svih vrsta. Stvar utoliko gore stoji sa tekstovima koji su suptilniji od proste faktografije, gde se često nestručnost njihovih autora pokazuje u punom svetlu. Korektni tekstovi u Wikipedii su mahom oni kraći i uglavnom se radi o informacijama koje se ionako mogu lako naći i po manjim priručnicima. Paradoksalno, najbolji delovi Wikipedie su oni gde je prekopiran deo teksta iz neke publikacije koja je starija od 50 godina (pa se tako ne narušavaju autorska prava) i smešten u Wikipediu. Ali takvi tekstovi nisu originalan doprinos a i redovno su zastereli pošto je svaka nauka u istom periodu prešla ogroman put. Da ironija bude potpuna, među njima su vrlo česti članci preuzeti iz starih izdanja Britannice sa kojom se Wikipedia često (i potpuno neopravdano) poredi.

I.Jelić razume dobre namere autora Citizendiuma, ali sumnja u uspeh jer je Wikipedia navodno pokazala odlične rezultate. Završetak članka je krajnje naivan: "Wikipedia je na najbolji način pokazala da slobodno uređivanje daje dobre rezultate, a referentnost njenih članaka dokazuje upotreba u pravnim i obrazovnim institucijama, na primer (kojim to?). S druge strane često se dešava da i sami akademski krugovi teško usaglašavaju stavove, a "običan narod" puno lakše prihvata sopstvene greške i tuđe mišljenje."