The Walking Dead: Season 1

[filpan]

Trol king

[JzmA]

2SaiNt4U kaže:

Ako je zbog odugovlaćenja, nek si.

mada citiraču jednoga sa bf3 teme, meni ni iz đepa ni u đep

Ahahahahaha

Trebalo mi je da skontam .

[Superhik]

Nakon što sam odigrao igru, svih pet epizoda - i to nekoliko puta - moram da sa nekim podjelim svoje duboko nezadovoljstvo.

Da se razumijemo, igra je imala potencijala, moglo se od nje napraviti zaista nešto, ovako, sve je ostalo na odličnoj ideji koja je poslužila kao još jedan dobar marketinški trik.

Odmah da upozorim sve koji ovo čitaju da će sve što napišem biti "TEŠKI SPOJLER"-znači, ako niste završili sve epizode čitate na svoju odgovornost !

Glavna fora igre su odluke. Kao, vi odlučujete kako će se priča dalje odvijati. Od ovoga nema ništa. Igra je linearnija od Čedine bele crte. Šta god uradili priča ide u istom smijeru. Evo samo primjer-šta god uradili zaglavićete na putu prema obali. Htjeli -ne htjeli moraćete završiti na farmi-ili na vozu-ili u onoj kući -ili u leglu onih fašista-ili na tornju,-ili u mrtvačnici-ili u hotelu sa psihićem. Možete birati koliko hoćete, ali u stvari ništa bitno ne možete promjeniti.

Čiju god stranu da držite, ishod je isti - onaj za koga ste navijali će vam u odsudnom trenutku pomoći. Prema tome svejedno je koga podržavate, koga birate, kakvo mišljenje izražavate, šta kome govorite, kome se ulagujete...

Vaše odluke su toliko bitne da klinac svakako umire, ona ženska što ima šanse da je smuvamo takođe, lik sa srčikom takođe,onaj smotani Ben takođe, brko takođe - i ,naravno najgrandioznije - šta god uradili vaš lik, "simpatični afroamerikanac" ( sa kim se inače indentifikujemo iz prve, jelte kao svi želimo biti dobrodušni nigeri) na kraju "prne u čabar".

Mislim stvarno, to je kao to, malo otužne patetike na kraju, par bitnih poruka ( čuj, Klementajn, suviše sam star da ti kažem, ali poslušaj moj savjet, ako misliš ostati živa - ne smiješ umrijeti), par kučećih pogleda i kao eto suze u oku. Alo, bre, došlo mi je da sam sebi odgrizem i onu drugu ruku (iako ne znači ništa sjekli vi onu prvu ili ne ) i kao Strahinjić zubima prokrčim put kroz horde zombija - balls to the wall, man !

[JzmA]

Kuzma, jesi li to ti?

[Superhik]

Noup, izgleda smo ja i dotični čitali istu lektiru u mladosti, pa otud vjerovatno i sličnosti u stilu.

[Uruk]

Superhik kaže:

( čuj, Klementajn, suviše sam star da ti kažem, ali poslušaj moj savjet, ako misliš ostati živa - ne smiješ umrijeti) !

aahhahaa... i Grunf bi pozavideo ovoj misli

[3LANCER]

Stvar je sto je ovo jedna od onih igara koje ti postanu losije u ocima ako ih igras opet, kao igre Quantic Dream-a (Fahrenheit, Heavy Rain...). Tacnije ne toliko losije koliko onda vidis shavove u naraciji i mehanici. Ovo je interaktivni film i kao takav je odlican, sa veoma dobro forom u dijalozima gde nemas svo vreme ovog sveta da odgovoris (nema "keramickih lica" kao u vecini RPGova iz prvog lica). Verovatno ce neko reci da to sto u stvari nemas izbora je metafora or samting, ali nije. Ipak, na kraju igre sam imao knedlu u grlu, jer je igra uspela emotivno da me dotakne sto ne uspeva mnogim modernim igrama.

[pentraksil]

Iako odluke nemaju neki bitniji uticaj na tok price, ipak ima neke razlike. Ono sto je meni bilo bitno kod tih odluka je reakcija likova. Svaki puta kada odgovorim kako ne treba osecam neku teskobu, krivicu za odgovor . Evo sada kada sam probao "The Wolf Among Us" drugi put, kada sam bio nesto nasilnijiji, neverovatna tuga me je uhvatila tokom sekvence gde

Spoiler za The Wolf Among Us:

Maltretiram Toad-a sto nece da prizna da nesto skriva

Saosecas sa likovima i svaka drugacija odluka od one prilikom prvobitnog igranja ima drugaciji osecaj i tezinu iako je put igre isti. Igra sa odlicnom pricom i likovima, to je ono sto je mene odusevilo, jer u igri najvise cenim dobru pricu.

[Rainman]

Ovu igru, kao i pomenuti Fahrenheit sam odigrao samo jednom.

Odluke koje sam zeleo sam doneo tada - bile one racionalne ili emotivno vodjene - to sam bio ja u tom trenutku. Zato ne vidim poentu igrati opet ovakav tip igara. U mom slucaju isto vazi i za RPG igre.

Uostalom

Spoiler za sta hocu da kazem u jednoj slici:

[nameless1]

^ Uopste se ne slazem. Ako postoje igre koje vredi igrati iznova (po meni imperativ), to su RPG-ovi, pogotovu oni stariji. Jednostavno, ako ne igras ponovo, ne donosis drugacije odluke, neces videti celu igru, sve scene, razlicite ishode situacija, iskusiti sve dijaloge.. U TW2 ceo drugi chapter je drugaciji (likovi koje sreces) u zavisnosti od odluka; prelaz Tormenta sa zlim likom je meni nezaboravno iskustvo, igrati retarda u Arcanumu (mada to nisam zavrsio), dzankija u Fallout-u 2 itd..

I zasto stalno to moras da budes ti? Da donosis iste odluke? Gde je tu zabava? Zasto da ne zamislis kakvog lika zelis da vodis, pa da sa njim, koliko je to moguce, igras takvu ulogu? To je sustina..

[Silver_Stoleone]

3LANCER kaže:

Ipak, na kraju igre sam imao knedlu u grlu, jer je igra uspela emotivno da me dotakne sto ne uspeva mnogim modernim igrama.

I bas zato je ova igra dobra.
Ja sam od samog pocetka pravio nepopularne poteze i otkrio verovatno najgluplji momenat u igri, a to je kada Lilly bukvalno ustane, uzme vozilo i pobegne dok ostali gledaju i ne rade nista(prethodno sam pustio Lilly u vozilo iako je pucala u onu devojku).
Developers su otaljali posao jer su verovali da ce 99% ljudi ostaviti Lilly na ulici, i bili su upravu.

A zasto je ova igra tako dobra? The answear is - Clementine.
Clemy je moralni teret koji vuces kroz citavu igru. Ona je super slatka, super pametna i super bespomocna, sve odluke se vrte oko toga da ona bude bezbedna. Telltale je napravio genijalnu stvar sa njenim likom, ona je lik koji u coveku budi prirodan nagon koji roditelj ima prema detetu, bukvalno su besramno iskoristili ljudsku psihologiju. Bez tog moralnog tereta pitanje je koliko bi igra bila dobra.
Zanimljivo je poredjenje sa The Wolfs Among Us. Lee i Bigby su veoma slicni, obojica su usamljenici, obojica imaju mracnu proslost ali Bigby nema Clementine. Bigby nema nikakvu moralnu odgovornost, ima svako pravo da bude badass i slobodu da bude grublji prema ostalima. Sama igra postaje neuporedivo zanimljivija kada se igra na taj nacin.

A sto se mene tice Walking Dead >>>>>> Fahrenheit, Heavy Rain. Osim nekih tehnickih problema, prica, glasovna gluma i sve ostalo je neuporedivo bolje u WT. Fahrenheit je mozda najgluplja igra koju sam odigrao u zivotu, valjda ne moram da objasnjvam zasto a Heavy Rain postaje bizarno glup kada otkrijes ko je origami killer.
F*** you David Cage.

[Rainman]

nameless1 kaže:

^ Uopste se ne slazem. Ako postoje igre koje vredi igrati iznova (po meni imperativ), to su RPG-ovi, pogotovu oni stariji. Jednostavno, ako ne igras ponovo, ne donosis drugacije odluke, neces videti celu igru, sve scene, razlicite ishode situacija, iskusiti sve dijaloge.. U TW2 ceo drugi chapter je drugaciji (likovi koje sreces) u zavisnosti od odluka; prelaz Tormenta sa zlim likom je meni nezaboravno iskustvo, igrati retarda u Arcanumu (mada to nisam zavrsio), dzankija u Fallout-u 2 itd..

I zasto stalno to moras da budes ti? Da donosis iste odluke? Gde je tu zabava? Zasto da ne zamislis kakvog lika zelis da vodis, pa da sa njim, koliko je to moguce, igras takvu ulogu? To je sustina..

Kako gde je zabava, pa zabava je biti ja Samo negde drugde, u nekim drugim situacijama. Zato volim da igram igre - prenosim sebe na neka izmisljena mesta koja nikad ne bih video drugacije.

Eto - mucio sam se da igram Witchera 2 drugi put. Nisam ga ni zavrsio na kraju. Sam sam sebi bio gadan dok sam kliktao nesto sta cim ne mogu da se slozim. GTA 4 koliko god da je imao malo odluka, nisam nijednom doneo drugaciju, a 3 puta sam ga obrnuo od kada je izasao, i svaki put sa namerom da uradim nesto drugacije - i nece. Fallout takodje, zabavno je gledati opcije "brggh, uhm, brm" kad ti je INT 1, ukupno pa nekih 5 minuta. Evo, poslednjih par godina u NBA2k ima "my player" - svaki put sam napravio sebe, po visini, po tezini, uvek ista pozicija, uvek isti profil igraca. Mozda je tebi to dosadno, ali meni je to najbolja stvar.

TL;DR - Ako mi igra nudi izbor - mene ni NE ZANIMA ono "a sta bi bilo" da sam kliknuo onu drugu opciju. Mozda cu propustiti neki level, mozda necu razgovarti sa nekim npc-em, mozda necu uraditi neki kvest - big fucking deal - ionako ne igram igre zbog toga - igram ih zbog onoga sto mi je i The Walking Dead pruzio - ulazak u neki novi svet i totalno uzivljavanje u njegovu atmosferu.

[JzmA]

Slažem se sa potpuno, a to je pitanje perspektive.

[uros@3D]

Rainman kaže:

TL;DR - Ako mi igra nudi izbor - mene ni NE ZANIMA ono "a sta bi bilo" da sam kliknuo onu drugu opciju. Mozda cu propustiti neki level, mozda necu razgovarti sa nekim npc-em, mozda necu uraditi neki kvest - big fucking deal - ionako ne igram igre zbog toga - igram ih zbog onoga sto mi je i The Walking Dead pruzio - ulazak u neki novi svet i totalno uzivljavanje u njegovu atmosferu.

Word

Meni je takodje bilo zanimljivo da gledam na kraju svake epizode koliko je ljudi koji su igrali igru (na Steam jelte) postupilo isto kao i ja. Neretko se desavalo da sam u manjini

[Atwa013]

Resih da podelim neke utiske o ovoj igri,izasla je davno,ali moja malenkost kasno pali...
Dugo sam "obigravao" oko TWD,jednostavno nisam ljubitelj zombi apokalipse i preskacem,ne samo igre,vec i filmove sa zombijima u glavnim ulogama. Posle premisljanja,probao sam i mogu reci da jesam zazalio,ali samo zato sto nisam ranije odigrao. TWD me je podsetio na Farenhajt ili kako se zvala igra,nesto kao interaktivni film ili serija zbog epizoda....
Sjajna prica,odlicni dijalozi,prvorazredna glasovna gluma,kliktanje misem i koristenje kursora je ovde vise da razmrda igraca i popuni prostor izmedju desavanja. Prica,neko ce reci,klise,ali meni je bila potresna,puna obrta i na kraju sam se osetio tako smoreno i tuzno,nemocno... Vise trenutaka me je pomerilo,kao u drugoj epizodi na onom je.enom rancu ili na samom pocetku iste epizode kad moras odseci nogu onom liku... Da ne spominjem misterioznog kidnapera i jos dosta situacija... Sta mi se nije dopalo...pojedini likovi su prosli kroz igru,a da ih takoreci nisam ni zapamtio... Neki su stradali krajnje besmisleno...ali dobro,ne moze sve da bude savrseno.
U svakom slucaju jedva cekam drugu sezonu,koju cu da odigram kad izadju sve epizode jer da cekam svaku posebno,ne mogu
Toliko od mene.

[JzmA]

Sviđa mi se poređenje igre sa Fahrenheitom, nije mi padalo na pamet, a u pravu si.

[Paladin]

Evo maloprije sam završio prvu sezonu, igra je dosta dobra, dosta bolja nego što sam mislio. Nedavno sam se javio na temi Wolf Among Us pa mi je Atwa013 preporučio da kupim i Walking Dead (hvala na preporuci ) sad kad su bili popusti na Steamu pa sam kupio obe sezone Walking Dead i Wolf Among Us. Nadam se da je druga sezona Walking Dead bar ista kao prva po kvaliteti. Možda već večeras počnem da je igram, skida se sada.

[DeCoy]

Ako nekim slučajem niste igrali do sad...

http://www.sk.rs/forum/showpost.php?...ostcount=11880

[Shlaymara]

Imam jedan Steam kljuc za ovu igru, ako neko zeli da je igra, bacite PM.